Na krovu Srbije: Kopaonik u junu (48 sati planinarenja)

Kopaonik najveći planinskli masiv u Srbiji, poznat i pod imenom “Srebrna planina”, najpoznatiji je ski centar Srbije i nacionalni park s zaštićenim prirodnim celinama od 1981. godine. Najviši vrh Kopaonika je Pančićev vrh sa 2017.metara nadmorske visine. Na njemu se nalazi mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka po kojem i nosi ime. Ceo masiv je dobio naziv po velikom  rudom bogatstvu koje je na njemu eksploatisano još od  srednjeg veka, a na njegovom širem prostoru je smešten čitav niz kulturno-istorijskih spomenika koji datiraju iz perioda od XII do XV veka.. 

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), između kojih su široke presedline.

Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-ašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrtčeva i jelova, a po stranama  hrastova i bukovašuma. Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su  kopaonički čuvarkuća (Sempervivum kopaonicense Pancic), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola kopaonicensis). Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco peregrinus), suri orao (Aquila chrysaetos), buljina (Bubo bubo), divlja mačka (Felix silvestris) i srna (Capreolus capreolus).

Kopaonik je već u srednjem veku bio rudarska oblast, pa su iz tog perioda ostali mnogi potkopi, nazivi i rudarski alati. Rudarstvo je obnovljeno u novije vreme, naročito u Trepči, koja na obroncima ove planine ima velika nalazišta olovno-cinkane rude. U samom podnožju Pančićevog vrha se nalazi rudnik Belo Brdo.

Privlačnost Kopaonika leži u izuzetnoj dinamici njegovog reljefa. Prostrani planinski pašnjaci guste zimzelene i mešovite šume, kao i planinski vrhovi sa kojih se vide Šar planinia, Stara planina, kao i ostale okolne planine ostaju u neizbrisivom sećanju svih koji su posetili ovu planinsku lepoticu.

Vrhovi Kopaonika

• Pančićev vrh 2017 m
• Suvo rudište 1976 m
• Veliki Karaman (Vučak) 1936 m
• Velika Gobelja 1934 m
• Mali Karaman 1904 m
• Mala Gobelja 1854 m
• Nebeska Stolica 1793 m
• Bećirovac 1782 m
• Kukavica 1726 m
• Markove stene 1721 m
• Vučak (Banjski Kopaonik) 1714 m

Planiniski prevoji Visokog Kopaonika

• Jaram 1778 m (Velika Gobelja - Vučak)
• Pajino preslo 1804 m (Mali Karaman - Suvo Rudište)
• Raskrsnica 1514 m (Donji Babin Grob - Kukavica)
• Velika greda 1440 m (Greda - Pašino Bačište)

Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime "Sunčana planina. Prosečna godišnja temperatura je 3, 7°C. No, mi nismo imali sreće. Po vremenskoj prognozi na Netu u subotu od 7 sati bi trebala da lije jaka kiša. Temperatura 8 C. Vetar severozapadni 2m/s. U nedelju promenjivo oblačno i suvo. Na sopstvenoj koži (bukvalno!) osetili smo da prognoza

U okolini Kopaonika postoji veliki broj kulturno—istorijskih spomenika. Neki od njih su:

• Ostaci srednjovekovnog manastira tzv. Crkvine kod Nebeskih stolica podno samog Pančićevog vrha,
• Ostaci srednjevekovnog puta — Kukavica (oko 4 km),
• Ostaci srednjevekovnog rudnika — Gvozdac, selo Zaplanina, Smokovska reka, Kadijevac, Suvo Rudište, Brzećka reka, Bela reka,
• Građevine sakralne arhitekture — svetilište Metođe, crkva Sv. Petra i Pavla u Krivoj reci,
• Građevina iz turskog perioda — tursko kupatilo u Jošaničkoj banji,
• Spomenici iz oslobodilačkoh ratova: spomenik na Mramoru, spomenici Đački grob, Rasksnica, spomenik žrtvama fašizma u Krivoj Reci,
• Pančićev mauzolej (smešten u kompleksu specijalne namene),
• Značajni istorijski objekti — Mijatovića jaz, seoske kuće: selo Lisina, selo Đorđevići, selo Crna Glava, selo Kriva Reka, selo Brzeće, vodenice i pilane: Brzeće, Kriva Reka, Gobeljska reka, U podnožju Kopaonika nalazi se Jošanička Banja s termalnim izvorima, čija temperatura dostiže 78° C.

U potrazi za magičnim puharama

Puhara je bele boje i oblika tikve. Kasnije postane žuta, pa smeđa, a kad sazri na vrhu nastane rupa u obliku kratera kroz koji izlaze spore. Cela površina je prekrivena sitnim bodljama koje se i na sam dodir mrve. Kako je tivkasta puhara specifičnog oblika, zamena s drugim gljivama je teško moguća, osim sa vrstom  Lycoperdon saccatum, što i nije problem, jer je i ona takođe jestiva i dobrog kvaliteta. Što je malo ooznato , nažalost. Moguća je i zamena sa nekim mladim otrovnim amanitama, ali samo ako se ne napravi presek - u tom slučaju će se kod amanita videti listići u razvoju, a kod puhare je unutrašnjost bela i sunđerasta.

Gljiva je jestiva samo dok je mlada, odnosno dok je na prerezu i plodište belo. Kada je gljiva već zrela iznutra počinje poprimati žutu i maslinasto zelenu boju. Unutrašnja građa mora biti meka, čisto bela i svuda ujednačena poput sunđera. Pre pripreme za jelo mora se oljuštiti spoljna ljuska.