Okončan je 40. Međunarodni sajam turizma na Beogradskom sajmu

Svi oni koji sanjaju putovanja i odmore na rajskim plažama mogli su svoju znatiželju da zadovolje na beogradskom sajmu od od 22. do 25. februara 2018. godine.

U halama Beogradskog sajma 1, 1a, 2a i 4 predstavile su se najznačajnije turističke agencije (primetan je bio izostanak nekih važnijih poput Robinzona, Vive, Karpata, Junge trabe...), savezi i organizacije, hoteli, turistički centri, vazduhoplovne kompanije, međunarodni turoperatori, i posetiocima ponuditi aranžmane za predstojeću turističku sezonu, ukratko očekuje se više od 1200 izlagača iz 55 zemalja sveta. 

 

Predstavili su se i naše komšije (Makedonija, Hrvatska, Slovenije, Mađarska (pozdrav prijateljima iz Morahaloma)...), naše banje i turistički centri. 

 

Međutim izostale su neke egzotične destinacije,  kao i atraktivnija predstavljanja, manjkalo je karnevalske atmosfere (osim svetlog primera Vrnjačke banje), publikacije i prateći propagadni materijal bili su skromije (olovke vezane bankarski na kanap), no možda su nas dosadašnji Sajmovi razmazili i navikli na viši nivo što nikako nije loše. No, nadajmo se da su svi oni koji su planirali obavili ono što su hteli. Do sledeće godine i sledećeg Sajma.  

A novosti? Pa razmišlja se o još jednom pomeranju termina održavanja Sajma turizma zbog sve ranijeg rezervisanja aranžmana za letovanje (i zimovanje). Ideja je da bude u decembru.

40. Međunarodni sajam turizma na Beogradskom sajmu - “Odmor te čeka!”

Na Beogradskom sajmu održana je 20. februara konferencija za medije na kojoj je najavljen jubilarni 40. Međunarodni  sajam turizma u Beogradu, koji će se održati od 22. do 25. februara 2018. godine na Beogradskom sajmu. Svečano će biti otvoren u četvrtak, 22. februara 2018. god. u 12:15 časova na Galeriji hale 4 Beogradskog sajma.

U halama Beogradskog sajma 1, 1a, 2a i 4 predstaviće se najznačajnije turističke agencije, savezi i organizacije, hoteli, turistički centri, vazduhoplovne kompanije, međunarodni turoperatori, i posetiocima ponuditi aranžmane za predstojeću turističku sezonu, ukratko očekuje se više od 1200 izlagača iz 55 zemalja sveta. Pod sloganom „Odmor te čeka!“ posetioci će imati prilku da iskoriste ekskluzivne sajamske cene i popuste od 5 do 50 %.

Sajam Turizma objedinjuje i promoviše sve grane turističke privrede, organizujući istovremeno i IX Međunarodni sajam vina BEOWINE, XIV Međunarodni sajam hotelsko ugostiteljske opreme HORECA – OPREMA i XIV. Sajam suvenira.

Sajam turizma važan je za učesnike manifestacije, turističke organizacije i agencije, ali i za srpsku privredu. Na njemu aktivno učestvuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, TOS, TOB i ostale institucije i organizacije. Tokom Sajma tradicionalno se sklapaju međudržavni sporazumi o saradnji, poslovni dogovori i aranžmani.

 „ Sajam turizma ima dugu i uspešnu tradiciju na koju smo ponosni, ali koja je i obavezujuća. Uložili smo mnogo rada da bismo stigli do ovako izuzetnih rezultata – od samostalnog organizovanja ove manifestacije zabeležili smo preko milion posetilaca, ali i 25 hiljada izlagača iz 180 država. Integralni delovi ove najveće manifestacije su i 14. Međunarodni sajam opreme za hotelijerstvo i ugostiteljstvo – HORECA, 9. Međunarodni sajam vina – BEOWINE i 14. Sajam suvenira „Posetite Srbiju“, koji organizujemo zajedno sa Turističkom organizacijom Srbije.

Naš ovogodišnji cilj je jačanje poslovne posete, u čemu će nam pomoći 1.200 izlagača iz 55 država. Oni će svoju ponudu prezenovati na 15 hiljada kvadrata, a posebno smo ponosni na dve činjenice – među učesnicima su četiri nove države, a Grčka je ovogodišnja „zemlja partner“.

Lidersku poziciju u regionu jugoistočne Evrope Sajam turizma neguje kontinuiranim usavršavanjem svih segmenata poslovanja – stalno raste broj učesnika koji dolaze iz sve većeg broja zemalja, svake godine ga obiđe sve veći broj posetilaca, izlagački i prateći programi su sve bogatiji, biznis aspekt i poslovni susreti obeležje su koje ističu svi akteri manifestacije.“, istakla je Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma

„ Sajam turizma se izuzetno dobro kotira na lestvici sajamskih manifestacija koje se bave turizmom u regionu i ovom delu Evrope. Na ovoj manifestaciji, veoma važnoj za razvoj domaćeg turizma, primetna je sve bogatija ponuda Srbije, u kojoj se može provest lep produženi vikend, ali i čitav godišnji odmor.

Turizam je privredna grana koja brzo reaguje na loše uticaje, ali se isto tako brzo i oporavlja. Prošla godina označena je kao rekordna, jer je zabeleženo milijardu i 300 miliona međunarodnih putovanja. Turistički promet povećan je više od sedam odsto, a prednjačio je upravo region u kome se nalazi Srbija. Prezadovoljni smo i zbog izuzetno dobrih odnosa sa Grčkom i zbog njenog posebnog ovogodišnjeg tretmana. Saradnja u turizmu je izuzetno važna, što ne čudi jer se na Sajmu ne prodaje samo tržište Srbije, već i čitavog regiona.“, nadovezala se Renata Pindžo, predsednica Organizacionog odbora Sajma turizma

Grčka – večita inspiracija za putnike i omiljena letnja destinacija za domaće turiste, ove godine biće posebno predstvaljena jer je ponela „titulu“ – zemlja partner. Reprezentativni turistički centri, regije i gradovi kao i autentičan kontinentalni i ostrvski deo, prelepe plaže, čisto i toplo more, dovoljna su referenca za posetice Sajma turizma da i ove godine istraže ponudu agencija i mnogobrojne mogućnosti za letovanje u Grčkoj.

„ Izuzetna je sreća i čast što je Grčka „zemlja partner“ na jubilarnom, 40. Sajmu turizma u Beogradu, mada sa Srbijom uvek osećamo nepodeljeno prijateljstvo, negujemo zajedničku istoriju i bogatu kulturnu saradnju. Tradicionalno sa zadovoljstvom gostimo srpske turiste, a u 2018. njihov broj je dostigao 850 hiljada. Pored severa Grčke, koji srpski turisti najčešće posećuju zbog blizine, osetno se povećava i broj avionskih putnika i posetilaca udaljenih ostrva.

Grčku želim da predstavim kao blisku, bezbednu i prijateljsku destinaciju, kao zemlju dugačke obale – najduže u Sredozemnom moru, sa mnogo ostrva, planina, modernih ali i ruralnih gradova, lepih sela, veselih ljudi, bogate kulture, istorije, nebrojenih gastronomskih ukusa. Grčka je dobra i poželjna destinacija za putnike iz celog sveta. Takođe, sve više turista iz Grčke dolazi u Srbiju, a Beograd je, naravno, najposećeniji.“, saopštio je naš gost iz Grčke, Konstantinos Cegas, generalni sekretar Turističke organizacije Grčke.

Pored Grčke, na Sajmu će se predstaviti i Egipat, BJR Makedonija, Crna Gora, Hrvatska, Turska, Slovenija, Bugarska, Indija, Tunis, Mađarska, Nemačka, Ruska federacija… Prvi put svoje turističke potencijale predstaviće Južnoafrička Republika, Palestina, Kamerun i Maroko.

Srbija je već niz godina pozicionirana kao omiljena i nezaobilazna destinacija u ovom delu Evrope, sa konstantnim porastom broja noćenja i dolazaka, što se posebno odnosi na Beograd, kao prestonicu.

 „Za Turističku organizaciju Srbije nastup na Sajmu turizma je poseban događaj, jer na jednom mestu predstavljamo sve potencijale. To nam je veoma važno jer od ukupnog broja turista u našoj zemlji 51 odsto su domaći. U sveobuhvatnoj ponudi ove godine akcenat stavljamo na dve stvari – kulturno-istorijsko nasleđe i aktivan odmor.

Naš ovogodišnji nastup biće i tradicionalan i moderan, pa pozivam sve posetioce da obiđu celu halu 4, ne samo naš štand, jer će tako moći da „prođu kroz celu Srbiju“ i pronađu odgovarajuću destinaciju za svoj odmor. Pripremili smo i nagradne igre sa vrenim poklonima, a posebnu zanimljivost predstavlja i Sajam suvenira, na kome učestvuje 30 izlagača. Dobro smo se pripremili jer je prošla godina bila rekordna, a taj rekord treba obarati.“ kaže Marija Labović, direktorka TOS-a.

Aduti kojima Srbija pleni na turističkom tržištu obuhvataju domaće destinacije i znamenitosti, hotele, odmarališta i turističke centre, prirodne lepote, raznovrsne sadržaje za odmor, zabavu, zdravstveni oporavak, sport, rekreaciju, avanture…

Zbog nadaleko čuvenog gostoprimstva, u Srbiji uživaju gosti iz celog sveta, ali i domaći turisti koji se sve češće opredeljuju za odmor u svojoj zemlji.

Ove godine Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pripremilo je više vaučera za boravak u domaćim turističkim centrima – preko 80 hiljada, čime je dodatno podstaknut razvoj domaćeg turizma.

Uz pregršt interaktivnih sadržaja, prateći program biće najatraktivniji do sada, privlačan za poslovne posetioce ali i najširu publiku i posetioce.

Turističke organizacije će predstaviti brojne festivale, manifestacije i događaje, kao i najznačajnije potencijale i planove svojih aktivnosti.

Na Sajmu turizma tradicionalno učestvuju Turistička organizacija Srbije i Turistička organizacija Beograda, koje tokom čitave godine na inostranom i domaćem tržištu promovišu turizam naše zemlje i tematski obrađuju domaće fenomene i znamenitosti.

 „Ne nameravam da kažem sve što smo pripremili za ovogodišnji nastup na Sajmu turizma – dođite da vidite šta će sve biti na štandu Turističke organizacije Beograda. Za razliku od Srbije, 80 odsto noćenja u Beogradu ostvarili su stranci, samo 20 odsto domaći turisti, pa zato Beograd moramo da pokažemo i ljudima iz naše zemlje. I dalje ćemo pokušavati da povećavamo broj turista, mada on u poslednje četiri godine raste za po 20 odsto. Ove brojke se odnose na noćenja, ali to je ono „na čemu se broje pare“.

Zbog značaja regionalne saradnje prezadovoljan sam što ćemo napraviti posebnu saradnju sa Grcima. Sajam turizma biće mesto razgovora i dogovora o regionalnoj saradnji. Očekujemo veliki broj gostiju sa svih strana, ali i iz Beograda. Ciljevi su visoko postavljeni, ali ne sumnjam ni u ostvarivanje novih rekordnih rezultata.“, istakao je Miodrag Popović, direktor TOB-a.

Turistička organizacija Srbije (TOS) će ove godine u hali 4 predstaviti bogatu turističku ponudu naše zemlje i skrenuti pažnju na raznovrsnost i prirodne lepote, spomenike kulture, turističke atrakcije i mogućnosti da se Srbija upozna na najlepši način.

Turistička organizacija Beograda (TOB) promovisaće turističku ponudu srpske prestonice, koja je svake godine sve bolja. Kao već afirmisana poslovna „city break“ destinacija, Beograd je privlačan za investicije, kongrese i seminare, ali i kao grad kulture, sporta, dobre energije, šopinga i zabave.

Zbog održavanja četiri srodne manifestacije u isto vreme – sajmova turizma, hotelsko-ugostiteljske opreme, vina i suvenira, za Beograd se krajem februara može reći da je „svet u malom“. To je prilika za jedinstveno okupljanje poslovnih ljudi koji se bave ovim biznisima, a zahvaljujući sveobuhvatnom pristupu, ove manifestacije svake godine privlače sve veću pažnju.

Događaj kojim počinje vinska sezona, BEOWINE, trajaće dan kraće od Sajma turizma,  od 22. do 24. februara, u proširenom izlagačkom prostoru u halama 3 i 3A, a obeležiće ga sasvim novi koncept i značajan broj novih učesnika i poslovnih posetilaca.

SERVISNE INFORMACIJE

Radno vreme Sajma turizma: četvrtak, 22. februara 2018. od 10 do 18h,

                                                     petak 23. i subotu 24. februara od 10 do 19h i

                                                      nedelju, 25. februara od 10 do 17h.    

Pojedinačne ulaznice koštaju 300 dinara, ulaznice za grupne posete su 200 dinara, a parking se plaća 200 dinara po započetom satu.

Aprilska mediteranska tura 2011. - Porto, zaustavljen u vremenu i prostoru

 

 

 

 

Ustajemo rano i hitamo da uhvatimo voz koji će nas odvesti u drugi po veličini (250 hiljada stanovnika) grad u zemlji, u nekadašnju prestonicu Portugalije, u Porto. Ime označava luku, a potiče iz rimskih vremena (Portus Cale). Darivao je ime i čitavoj zemlji. Portugalci često ispred grada stavljali član O, pa neka vas ne začudi ako čujete i  Oporto. Simbol grada, ali i čitave zemlje, je petlić.  Po legendi on je prvi zakukurikao da je grad oslobođen od Mavara. Gradu često tepaji i Invicta, štp prevodimo kao nepobedivi. U Portu se ispilio i Henrih Moreplovac.

 

Henrih Moreplovac (1394-1460) – sin je Filipe Lankaster, sestre engleskog kralja Henrija V,  1415. godine zajedno sa ocem i braćom učesvuje u borbama za mauritiusku luku Ceuta 1415. godine. Iz Maroka je sagledao primorje u Indiji. 

 

 

Otišao je u zamak u Saint Cape-u da još malo porazmisli. Razgovarao je sa pomorcima, trgovcima, kartografima, sa svima koji su mogli da pruže barem neke informacije o pitanjima za koje je bio zainteresovan. Do Hajnriha, navigacija je bila kao nauka na prilično niskom nivou, ali joj je dao ozbiljniji karakter. 

 

 

Godine 1438. izgradio je u Sagresu nešto nalik na opservatorija i školu za navigaciju čije ruševine i danas mogu da se vide. Godine 1420. jedan od brodova koje je poslao Henrih otkrio je ostrvo Madeira. Nekoliko godina kasnije ovo ostrvo je bilo kolonizovano i postalo je prva veza u lancu portugalskih kolonijalnih luka. 

 

 

Henrih Moreplovac umro je u novembru 1460. godine i sahranjen u kapeli manastira Batalha. Iste godine, 1460, rođen je Vasko da Gama, čovek koji je ispunio prinčev san.

 

 

Sa železničke stanice Sao Bento, oblepljene portugalskim keramičkim pločicama (azuleižuš), koje nemo pripovedaju o burnoj istoriji grada krećemo u svoju jednodnevnu gradsku eksurziju. Kaldrmom (kalsada portugeza) dolazimo u turistički epcentar, Ribeiru i do trg Liberdade.

 

Uzimamo otvoreni autobus za turističko razgledanje grada i pored našim očima promiču stara, grandiozna, koloritna, ali i ruinirana zdanja, često kao da niko u njima i ne živi, parkovu, crkve i gradske palate. 

Grad je iz arapskih ruku uzeo  868. godine  vođa Vímara Peres, vojvoda od Galicije  i osnovao prvu portugalsku državu. Promiču tako Gradska katedrala i crkva Clérigos (XVII vek barok), zdanje Stare berze sa svojim čuvenim arapskim salonom.

 

Godine 1717. uspostavljena  je engleska trgovačka komora koja se bavila izvozom vina. Napoleonove trupe opsedaju grad 1809. godinu, a gradsko stanovništvo daje se u bežaniju preko pontonskog mosta postavljenog na reci Douro. Most popušta i tragedija je na pomolu. Godine 1822. donesen je liberalni ustav kojeg nije prihvatio kralj Miguel I (1802.-1866.). Kralj kopira Napoleona i napada grad. Opsada traje punih 8 meseci. Nakon kraljeve abdikacije uporni Portugalci vraćaju ustav u upotrebu. Ovde je 31. januara 1891. godine izbio ustanak koji je rezultirao uspostavom Republike Portugalije 1910. godine. 

 

 

Staro gradsko jezgro, unutar zidina koje datiraju iz XIV veka, upisano je na popis svetske kulturne baštine UNESCO-a 1996. godine. Porto zovu i "gradom mostova", iako nije sačuvao nijedan stari most. 

 

 

Najstariji sačuvani most je železnički most Ponte D. Maria (Maria Pia), projektovao 1876. godine Gustav Ajfel. Tu je i most Ponte Dom Luís I (Luiš I) izgrađen od 1881.-86. godine, a radio ga je Gustavov mali, Teofil Sejrig. Ono što ga čini zanimljivim njegova dva nivoa spojena velikim gvozdenim lukom. U blizini mosta Arabida (Arrábida 1963.) pronaći ćete najveću sinagogu na Iberijskom poluostrvu.  Ulaskom Portugalije u Evropsku uniju nastaje inflacija mostova, te se grade São João,  železnički most (1991.), Freixo (1995.) i Infante D. Henrique (2003.).

 

Jedemo prve ovogodišnje jagode, pričamo sa ovdapšnjom novinarkom (ko tu koga intervjuiše?), pa odlazimo do Muzeja savremene umetnosti (Museu de Arte Contemporânea) fondacije Serralves. 

 

 

 

Vredan je posete i Muzej portugalske umentosti od XVI do XX. VEKA (Museu Nacional de Soares dos Reis). 

 

Od novotarija tu je koncertna dvorana Casa de Música (2001.-2005.) po projektu holandskog arhitekte Rema Koolhaasa, u vreme kada je Porto proglašen za europski glavni grad kulture (2001.). Tu su i jedna od najlepših evropskih i svetskih knjižara Lelu (Lello) koja  je otvorena 1906. godine, sa neogotskim enterijerom, vitražima na tavanicama i spiralnim stepeništem.

 

Interesantno je da na ovoj Aprilska mediteranska tura obilazimo gradove, poznate po moreplovcima i istraživačima pa tako i po poznatim fudbalskim klubovima (Đenova-FK Đenova, Barselona – FK Barselona, Valensija – FK Valensija, Lisabon -Sporting, Nica –FK Nica. Grad u kojem smo iznedrio je FK Porto, portugalski drugi najtrofejniji fudbalski klub.

Od tolike kulture i lepote Stendel bi rekao da čovek mora da ogladni. Pronaći ćete pregršt malih, udobnih restorana, gde možete predahnuti i prezalogajiti, a da vas ne udaraju po ušima. Da li ste za bakalar, „male francuskinje“ (francesinha) – sendviči imigranta Danijela da Silva (1960.) ili ste za škembiće ( fileke). Meštane tako zovu i Iznutričari (Tripeirosi). Legenda kaže da su 1415. godine prilikom prvog kolonijalnog pohoda, prikupljene sve količine mesa za odvažne moreplovce, te je ostatak populacije bio osuđen da se hrani iznutricama, unutašnjim organima živuljki. Pređimo sada na prijatnije teme. Da malko zalijemo!

Bejaše ovo jedinstvena prilika da se razbije još jedan mit. Mit da slatko, deserno vino, Porto potiče iz istoimenog grada. Da biste zavirili u bačve s ovim napitkom morate preći "zlatnu reku," Douro, i doći u Gaju (Vila Nova de Gaia). Tamo ćete pronaći vinske podrume koji datiraju i iz XVII veka. Da li s tim ima veze i da je Portugalija najveći svetski proizvođač plute, ne pitajte me!

 

 

Ulaz u vinske podrume se bliže obali plaća, a ako zađete malo dublje i dalje  isprobaćete besplatno tri ili četiri vrste ovog pića i čuti priču o njemu. A zašto je tako prokleto slatko?

Za sve su krivi Englezi! Oni su, kada im je ponestalo „bordo kupaža“ (coupage), da bi lakše u XVII veku transportovali vino u svoje kraljevstvo, vinu iz okoline Dora dodavali destilat vina da se ne bi pokvarilo u dodiru s vazduhom (slično sicilijanskoj marsali).

 

Portugalci (Markiz od Pombal, još 1756.) su mu samo zaštitili geografsko poreklo, stvorivši Porto. Douro je tako postao najstariji demarkirani region za proizvodnju vina na svetu. Tradicionalni porto je od crnog grožđa (touriga nacional, tinta roriz ili tinta cao).

Kljuk se neprestano meša, a kada sadržaj alkohola u vinu dostigne nivo od šest ili sedam procenata, dodaje se 77 % alkohol od neutralnog grožđanog pića. Time se potpuno zaustavlja fermentacija, ubijaju se kvasci, a velika količina preostalog grožđanog šećera ostaje nefermentisana, to vino čini slatkim, sa uobičajenim sadržajem alkohola od oko 18 do 20 %. Nakon toga porto odlazi na odležavanje u hrastovu burad. Za proizvodnju porta najčešće se koristi kupaža vina iz više berbi.

 

 

I kao što su Francuzi konjak načinili neuporedivim, tako su i Portugalci uradili sa portom- može da se proizvodi samo od grožđa koje je ubrano u ograničenom i označenom regionu oko reke Douro i njenih pritoka. Pripada kategoriji specijalnih, desertnih vina sa povišenim sadržajem alkohola.

 

 

U Portugaliji se proizvodi više različitih vrsta i stilova porta:

drveni:

Rubinski porto (Ruby) najzastupljiniji i ujedno najjeftiniji, crveni, ruby, porto, bogat na teksturi, proizveden od crnog grožđa, voćnog ukusa, arome pekmeza i zrelog voća. Za njegovu proizvodnju najčešće se koriste kupažirana vina iz dve do tri berbe, a već nakon tri-četiri godine pojavljuje se na tržištu. Dostupne kategorije ruby porta su: ruby, reserva, late bottled vintage (LBV) i vintage.

 

Zlatni porto (Tawny) je svetlija i lakša varijanta porta. Nastaje kroz nežniji proces maceracije, nastaje od vina iz više berbi, nakon mešanja, odležava najmanje sedam godina u hrastovim buradima. Ukoliko na boci tawny porta nije naznačena godina berbe, reč je o portu koji je u hrastovoj buradi proveo ne manje od sedam godina. Ovo je jedno od onih vina za koje važi pravilo “što stariji to bolji”. Kategorije su: tawny, tawny reserva, tawny s oznakom starosti (10 godina, 20 godina, 30 godina i 40 godina) i colheita, odnosno single harvest.

Beli porto proizvodi se od belog grožđa i jedini je porto kod kojeg se pravi razlika po slatkoći. Postoje suvi, polusuvi i slatki belo porto. Za razliku od crvenog koji gubi boju, beli porto sazrevanjem dobija na boji, a u zavisnosti od vremena sazrevanja, primetnije su nijanse narandžaste i ćilibarne boje.

 

 

predikati:

Ako je grožđa iz jedne berbe, iz nekoliko različitih vinograda (jedan za osnovu, drugi za stil, a treći za buke), onda je to Arhivski (vinatge) porto, najbolji i najskuplji porto, koji u ukupnoj proizvodnji portoa ima udeo od svega dva odsto. On odležava u hrastovim buradima najmanje dve godine i naknadno u boci, ponekad i do dvadeset godina. Karakterišu ga arome čokolade, kakaoa, kafe, duvana, začina i bobičastog crvenog voća. Usled dužeg odležavanja u boci moguće je i formiranje taloga, pa je preporučljivo dekantiranje. Izuzetak koji potvrđuje pravilo je Vinarija Quinta do Noval, koja proizvodi svoj arhivski porto iz jednog jedinog vinograda (quinta). Prema zakonu o portu, arhivski porto mora se flaširati između 1. jula druge godine nakon berbe i 30. jula treće godine, računajući od berbe.

Colheita porto je zlatni porto iz jedne berbe, koje odležava najmanje sedam godina u drvenim bačvama Zbog toga Colheita porto  ima dva datuma na etiketi, i to godinu berbe, i godinu flaširanja.

LBV porto je slično arhivskom portu, uz jednu mali začkoljicu. Ime LBV je engleski akronim za Late Bottled Vintage, što bismo mogli prevesti kao „kasno flaširan arhivski porto“. To je vino proizvedeno od jedne berbe, ali u hrastovim bačvama boravi od 6-7 godina, tako da, obadva datuma, datum berbe i datum flaširanja se moraju navesti na etiketi. 

U novije vreme na tržištu se pojavio novi tip porta „sa jednog imanja“- (single quinta).

 

Posle ovog vina ono šta vam je potrebno samo je još slatkiš u vidu pasteis de nata. Oni, kuržniji, neka probaju kolače od bakalara (bolinhos de bacalhau, pastéis de bacalha). Nije to moj tanjir šećera! 

 

A sad natrag na voz za Lisabon. A u Lisabonu nas je dočekala kiša.  Pljusak.

besplatan WC, punjenje mobilnog i besplaat internet