Sveobuhvatni vodič po Kraljevini Maroko-deo prvi

Sagledaj svet u zrnu peska!

Lonely Planetov vodič kroz Maroko nabavljen pre dve godine, skupljao je prašinu na polici, s velikim šansama da to i nastavi da radi. I onda iznenada nagradna igra Master Carda i Disney-a i nagrada-put u Maroko. I ostvarenje jedne od mojih najvećih želja. Turistička agencija "Jolly travel" mi je ispunila san poput duha iz lampe i nestala...

S "JAT"-om do Pariza, tačnije CDG, sledi kašnjenje zbog štrajka punjača gorivom. Izgubljeni u transferu, u velikoj gužvi, među skupim sendvičima i još skupljem pivom, uz besplatnu kafu za izvinjenje. I konačno ukrcavanje u Air France-ov avion za Kazablanku i  odlična mediteranska hrana i crno vino, da prekrate put i smanje nervozu. Prilistavanje La Monda i La Figaroa, a onda se pod nama pojavila Kazablanka. 

Maroko, zemlja kontrasta

Maroko je zemlja neverovatne istorije i mešavine kultura, vera i stilova, zemlja koju morate videti i doživeti. Nigde na svetu ne postoji takav miks boja, mirisa i ukusa kao u Maroku. Jedina zemlja gde u jednom danu možete biti na moru i kupati se (u Sredozemnom moru i Atlanskom okeanu), boraviti u pravoj pustinji i skijati se na planini (na pravom snegu). Spisak aktivnosti je zadivljujući: kupanje, jahanje kamile u pustinji, spavanje na vrelom pesku s pogledom na pustinjsko nebo posuto s bezbroj zvezda, gledanje mesečine kroz grane palme, slušanje marokanske muzike, pešačenje od dna najdubljeg kanjona do vrha najviše planine, povratak u prošlost u uskim uličicama medine Fesa, nošenje tradicionalne marokanske odeće...

I verovatno sada očekujete neku idiličnu priču ispričanu kroz škripu pustinjskog peska Konvoje kamila koji promiču, razbojnike i Aladinove lampe, hareme pune raskošnih deva, fakire i ples smrtonosnih zmija, skrivena blaga, bazare i prevare. E, baš o tome vam neću pričati. To sami zamislite!

Od Sredozemnog mora do vrelog peska Sahare preko Visokog, Srednjeg i Anti Atlasa pa sve do Atlantskog okeana prostire se Maroko. Crvena zemlja, zemlja pomorandži, misterioznih devojaka, tri i po hiljada kilometara morske obale. Zahvata površinu od 710 hiljada kvadratnih kilometara, uključujući i nemirnu teritoriju Zapadne Sahare na jugu. Uostalom sve do 1960. godine Maroko je i Mauritaniju smatrao delo svoje teritorije. Od kraja XVI veka na teritoriji Maroka nalaze se dva španska grada-enklave, Melilja i Seuta.

 Touch of Etrnety

Čarobna zemlja čiji će vas šarm, neposrednost i iskrenost oboriti s nogu. Zemlja nasmejanog,  predusretljivog i opuštenog naroda, spretnih zanatlija i lukavih trgovaca. Čim stupite na ovo tlo zaljubićete se u njene fascinantne mirise, u tradiciju, u boje i ljude: Arape, Berbere, Tuareze, Beduine... Izgleda da je sticanje nezavisnosti uticalo i na natalitet, pa je od tričavih 8 milion stanovnika 1956. godine Maroko dostigao brojčanost od oko 33 miliona stanovnika. Od toga i nekoliko stotina Francuza, par hiljada Španaca i Jevreja. Po broju stanovnika je četvrta arapska zemlja, posle Egipta, Sudana i Alžira.

Rabat, Tanger, Marakeš, Fes samo su neki od dragulja oko kojih se ispredaju predivne orjentalne bajke. Samo pominjanje ovih mesta širi nozdrve i miriše na egzotiku, obara s nogu čak i one koji su obišli pola sveta. Maroko je do detalja mitologizovan i to iz dobrog razloga. Jedni su oduševljeni sveprisutnom istorijom ove zemlje i nesvakidašnjom umetnošću, dok drugi žale za starim vremenima i nestankom "pravog" Maroka. Istina je negde između. 

Urme, smokve, pomorandže i sveže povrće samo su neki od plodova koji uspevaju na plodnom marokanskom tlu. Na "Stazi Kasbahsa" u dolini Dades nalazi se prelepa oaza Skoura. Nastala je u nekadašnjem rečnom koritu, a u svetu je poznata po proizvodnji ružine vodice, koja se koristi za pripremanje slatkiša. Maroko je idealna startna pozicija za putovanje po Africi. Do njega je lako doći brodom preko Gibraltarskog moreuza (tako da je od evropskog kopna udaljena samo 15 kilometara) i on će vas dočekati uzavreo, ali istovremeno prijateljski nastrojen i stimulativan. Za ovdašnju kožu koja se štavi u Fesu, što ćete osetiti i pre nego što vidite velike kade s bojama, kaže se  da je najmekša u svetu. Ona se nalaze u Maroku, magrebskom kraljevstvu u severozapadnoj Africi. Magreb, inače, čine Maroko, Alžir i Tunis.

Maroko to su plaže prekrivene sitnim peskom, veličanstveni planinski vrhovi ukrašeni vodopadima, od čije lepote zastaje dah, večiti snežni pejzaži i, na kraju, fascinantna pustinja s božanstvenim oazama. Ujedno i turistička i hipi meka šezdesetih i sedamdesetih godina, koja je još uvek fascinantan spoj islamske, arapske, afričke i berberske kulture, ali i pod velikim uticajem francuske. Marokanci su većinom muslimanske veroispovesti, ali nisu previše opsednuti time. Uskočiti u predivne gradove i pejzaže koji oduzimaju dah, izmešati se s ljudima svih boja kože, odmoriti se na predivnim peščanim plažama jeste nešto što bi svako poželeo. Južna obala se prostire do ivice Zapadne Sahare, dok veliki deo marokanskog stanovništva živi na obodima planina Atlas, čije vrhove pokriva sneg. Te planine su istovremeno dobra tampon zona ka nestabilnom susedu, Alžiru. Između planina i marokanske atlantske obale nalaze se visoravni i plodne i dobro navodnjene doline. Na krajnjem jugu, na obodu Anti Atlasa, kanjoni, kao i reke koje kroz njih teku, lagano se gube u nepreglednom pesaka Sahare. Džamije su raskošno ukrašene, pre svega, originalnim mozaicima. Na šarenim tepisima klanjaju vernici. Uostalom, ceo Maroko sam doživeo kao ogromni leteći ćilim, koji lebdi negde između stvarnosti i mita. Ovde se prepliću arapska tradicija, živopisni afrički običaji i prozapadni stil života. Na planinskim snežnim vrhovima Atlasa, u nepreglednim pustinjskim pejzažima susrešćete nomadske starosedioce (Berbere), stanovnike današnjeg Maroka koje pominju pisani izvori. Uprkos dugoj kolonijalnoj prošlosti, u Maroku se svuda oseća jak uticaj islamske kulture, a samo u velikim gradovima i danas postoje prelepe (i bogate, svakako) četvrti s isključivo autohtonim europskim stanovništvom. Ovde je boravio i Hičkokov "Čovek koji je znao suviše".

Istorija: Staroredeoci Maroka su Berberi kojima su se u IX veku p.n.e. pridružili Feničani, osnovavši trgovačke stanice. Rimljani dolaze u I veku i podižu gradove Tingis (današljni Tanger) i Volubilis. Posle rušilačkog pohoda Vandala u V veku, usledilo je vizantijsko osvajanje. Arapi su se doselili 682. godine. Marokom su narednih devet vekova vladale lokalne dinastije. Pod vođstvom dinastije Idrisida u Xi veku Maroko se oslobodio vrhovne vlasti Bagdadskog kalifata i organizovao samostalnu državu s sedištem u Fesu. Pod dinastijom Almoravida u XII veku osvojena  su prostranstva od juga Španije do delova današnje Libije. Istočne delove Maroka u XV veku zauzimaju Turci. Od sredine XVII veka zemljom vlada dinastija Alauta.

U toku 1585. godine mala grupa Marokanaca prodrla je kroz Saharu i zauzela veliki rudnik soli Tagazu. Veliki vladar Maroka El Mansur, posle pobede nad Portugalcima na marokanskim obalama, krenuo je u unutrašnjost Afrike u potrazi za zlatom i slonovačom. Velika ekspedicija krenula je 1590. godine iz marokanske prestonice Marakeša. Njima je komandovao Španac Judar-paša. No prolaz kroz Saharu je bio naporan, vojska nenaviknuta na teške i vruće afričke vetrove i peščane oluje, a konji i kamile iznemogli. Na cilj je stiglo svega hiljadu vojnika. Ipak, dovoljno da pobede lokalna plemena. Nastavili su ka reci Niger, u kojima su i završili put i za njih se više nikada nije čulo.

Marokanski sultan El Mansura je uvideo da stalni pokušaji osvajanja Sudana, smanjuju trgovinu zlatom i karavanske pošiljke ka severu.  Smatra se da je u periodu između 1590.-1618. godine poslao oko 25 hiljada vojnika u crnu Afriku. Trinaest godina posle smrti velikog sultana Marokanci su definitivno odustali od ideje o osvajanju Sudana.

Arapski odgovor na templare je jedna vrsta viteškog reda poznata pod imenom ribat. Maroko je od 1912 - 2. marta 1956. godine bio francuska kolonija. Španija je prigrlila tzv. Špansku Saharu i delove na severu Maroka. Grad Tanger je dobio međunarodni status, koji je definitivno potvrđen 1923. godine. Sultan Mahamed bin Jusuf zaštio je Jevreje tokom II svetskog rata od Višijevskog režima.

Manifest o nezavisnosti Maroka proglašen je 1944. godine, a tri godine kasnije podržao ga je sultan, koji je zbog toga izgnan iz zemlje. Vratio se u nju 1955. godine kao kralj Mohamed V. Izgleda da Marokancima nezavisnost prija, jer se broj stanovnika od jedva osam miliona 1956. godine umnožio na preko 34 miliona! Njegov sin Hasan II vladao je zemljom skoro četiri decenije. Sadašnji kralj Mohamed VI, naslednik slavne Alavitske dinastije, koja vlada zemljom više od 350 godina je moderan državnik, i kažu, pristalica ekstremnih sportova. Kralj ima široka izršna ovlašćenja; vrhovni je komadant oružanih snaga i može da raspusti vladu. Jedan od najznačajnih zakona koji je donešen je MUDAWANA - porodični zakon, jedinstven u muslimanskom i arapskom svetu, koji ženama daje više prava.

Klima: je raznolika, veliki gradovi su u zoni atlantske i mediteranske klime, sa dugim i toplim letima i blagim zimama. Divan je prizor u jesen kada prilazite Marakešu, gore u visovima Atlasa beli se sneg, a u podnožju je temperatura od 20 do 25 ° C u toku dana. Na obali je vreme prijatno skoro tokom cele godine, dok na severu može da bude hladno i vlažno. Turistička sezona traje od oktobra do aprila. U to doba godine je toplo, ponekad i vruće (oko 30°C) tokom dana i prohladno pa čak i hladno (15-18 °C) noću.

Vize: Građanima Srbije za boravak u Maroku potrebna je viza (25 €). Pribavljanje viza i turističkih propusnica na graničnim prelazima nije moguće. Prilikom ulaska u Maroko potrebno je proveriti da li je policija pregledala pasoš i overila ga ulaznim pečatom, zbog toga što, tom prilikom, svaki stranac dobija svoj ulazni broj (šest brojeva i dve cifre). U slučaju da nedostaje takav pečat ili broj smatra se da je stranac ušao ilegalno i podleže sankcijama predviđenim za ilegalni boravak. U vezi sa polisom zdravstvenog osiguranje treba konsultovati Ambasadu Maroka u Beogradu (Sanje Živanović 4). Nije propisano posedovanje novčanog iznosa po danu boravka. Dozvoljen je unos 1 litra alkohonog pića i dva boksa cigareta. Unos oružja podleže izdavanju dozvole u marokanskoj ambasadi, na osnovu prethodno sprovedene procedure. Uvoz kućnih ljubimaca podleže obaveznom poštovanju međunarodnih normi.

 Za vozilo koje se koristi za potrebe turističkog boravka u Maroku dobija se privremena uvozna dozvola za period do tri meseca, sa mogućnošću da bude jednom obnovljena. Dozvola se izdaje na ime vlasnika ili vozača vozila, i on ne može napustiti Maroko bez tog vozila. U slučaju pokušaja izlaska iz Maroka bez vozila, za koje se prethodno dobila privremena uvozna dozvola, njegov vlasnnik rizikuje da bude optužen za prodaju vozila na nezakonit način. Za tranzit vozilom prema Mauritaniji potrebno je prethodno pribaviti odobrenje od strane Direction générale des Douanes, la Sûreté et la Défense nationale. Zahtev se podnosi nekoliko meseci unapred marokanskim konzularnim organima u inostranstvu ili direktno na adresu: la Direction générale de l'Administration des Douanes à Rabat: Avenue Hassan II - Rabat. Tél: [212](37)269000 fax: [212] (37)730863/730985 à 6/26.92.36. Informacije na Internet adresi: www.douane.gov.ma. Jedina ulazna tačka iz Maroka u Mauritaniju je obalni put koji vodi za Nouadhibou, na kome je osigurano bezbedno kretanje.

Ambasada Republike Srbije u Maroku:Rabat, 23, Avenue Ben Baraka, tel: (212 37) 752 201 email: youg@iam.net.ma

Vremenska razlika: - 2 sat manje u odnosu na srpsko vreme.

Jezici: zvanični jezik je arapski. U širokoj upotrebi je u francuski, manje engleski, a u oblastima u kojima žive Berberi i berberski.

Valuta i konverzija: marokanski dirham (1 MAD je 0,09 €, ili obrnuto 11 marokanskih drihama približno iznosi 1 evro). Sastoji se od 100 centimesa. Novčanice su u apoenima 200, 100, 50, 20, 10, a kovanice u apoenima 10, 5, 1 dirhama i 50, 20, 10 i 5 centimesa. Valutu treba menjati u hotelima ili (još povoljnije) u bankama. Nikako ne na ulici. Poneki hoteli prihvataju i evre ili dolare. Unošenje novca je potrebno prijaviti pograničnim organima, kao i iznošenje preostalog dela. Potrebno je čuvati priznanice o zameni novca. U većini banaka možete da unovčite travellers čekove i podignete keš platnim karticama, i to ćete obaviti brzo i lako s obzirom da je kurs u svim bankama manje više sličan. Najbolja banka za sve transakcije je Banque Marocaine du Commerce Extérieur (BMCE). Podizanje gotovine platnim karticama na bankomatima naplaćuje se oko 1.5%.

Struja: 220  V

Telefon: podržane mreže srpskiim mobilnih provajdera. Pozivni broj za Maroko je 00 212

 Kako doću u Maroko:

Najveće i najpoznatije od tri afričke kraljevine razdvojena je od evropskog kopna  Gibraltarskim moreuzom. Po legendi Herkule je krivac za ovo delo. Ujedno ovo je koridor kojom se ptice sele na jug. Rešeći da se ove godine ne smrzavam rešio sam da ih sledim. U to ime iskoristio sam prohladno okotobarsko jutro da uzletim s surčinskog aerodroma.

Maroko je zemlja s jako izraženim kontrastima. Ređaju se plodne ravnice, visoki vrhovi Atlasa, zelene oaze usred pustinje bez kraja, atlanska i mediteranska obala, alpski pejzaži Srednjeg Atlasa, zbog kojeg Maroko nazivaju i "afričkom Švajcarskom". Na istim prostorima žive bogati i siromašni, ujedninjeni zajedničkom verom.

Do Maroka se stiže zaista jednostavno i brzo, bilo da letite preko Pariza ili preko Rima; veze su odlične i nema dugog čekanja u Parizu ili Rimu. Dakle, ako krenete jutarnjim letom, već oko jedan sat posle podne možete biti u Kazablanci. Po sletanju u Kazablanku, na aerodrom "Mohamed V", da biste došli taksijem do grada, trebaće vam 30-40 minuta, dok je glavni grad, Rabat, udaljen samo pedesetak minuta vožnje.

Oprez s koferima i taksijima! Ukoliko imate dogovoren transfer do hotela, dobro zapamtite ime osobe koja vas čeka na aerodromu, jer taksisti imaju odličan sistem: predstave se kao da su oni vozači koji vas čekaju i odmah vam uzmu kofere i trpaju ih u svoje prtljažnike, a kada stignete do željenog mesta, doživećete šok, tražiće vam da platite vožnju, i to mnogo više nego što je neka prosečna redovna cena. A vaš pravi vozač verovatno još čeka na aerodromu.

Vazdušni saobraćaj u unutrašnjem saobraćaju vrše dve nacionalne kompanije, i to: "ROYAL AIR MAROC" i "REGIONAL AIRLINES". Maroko ima veći broj aerodroma, koji su, po broju putnika navedeni sledećim redom: Kazablanka, Marakeš, Agadir, Tanger, Fes, Ujda, Rabat, Nador. Ako ste u stisci s vremenom, a obilujete kešom, uzmite avion za sve veće distance unutar zemlje.

Mi na aerodromu u Kazablanci čekamo ostatak grupe koji stiže, bukvalno, s svih strana sveta. Predhodno je temeljni službenik marokanske pogranične policije dugo razgledao moj pasoš, vizu i vaučer, as stekao sam uticaj da mu je naročito bio interesantan deo na ćirilici. I mada se trudio da ostavi utisak da nešto vrlo važno radi, mislim da je to bila ona ritualna i teatralna gluma tako karakteristična za ove krajeve.

Prvo upoznajemo putnice iz komšijske Bugarske Potom stižu i ostali, iz Španije i Portugalije, Brazila i Čilea, i par vremešnih, ali vitalnih parova iz Australije. Minibusom krećemo ka gradu. Metež, a onda groznica subotnje večeri i vreva šestomilionskog grada.

Jednostavno je stići i sopstvenim prevozom s obzirom da redovni feriboti povezuju Alhesiras u Španiji i marokanski Tanger, kao i špansku enklavu Seuta. Kopnena granica između Maroka i Alžira je zatvorena 1994. godine i izgleda da će tako i ostati barem još neko vreme. Iako su se stvari smirile u Zapadnoj Sahari nakon posredovanja UN u prekidu vatre 1991. godine, prelazak granice u Mauritaniju nije baš jednostavan (mada postaje sve lakši). Uprkos tome, stotine avanturističkih duša u džipovima i na motorima čini to svake godine. Vrlo je moguće da će ubrzo biti organizovan i neki oblik javnog transporta. Put do Mauritanije ide od Dakhle duž obale nekih 367 kilometara do Nouâdhiboua na granici, a zatim dalje obalom do prestonice Mauritanije Nouakchott. Putna mreža je dobrog kvaliteta. Putevi od nacionalnog značaja, odgovaraju putevima „prvog reda" u Srbiji, dobro se održavaju, ali su dosta uski, a saobraćaj intenzivan. Prolaze kroz naseljena mesta, njima se kreće sve živo: ljudi, biciklisti i motoristi, a uz to njihovo kretanje je često krajnje nepredvidivo. Pored toga, površine pored puteva koriste se za ispašu stoke, koja se često kreće bez nadzora. Putevi od nacionalnog značaja Casablanca -Marrakech i Casablanca - El-Jadida imaju reputaciju opasnih. Postoje četiri autoputa, na kojima je saobraćaj vrlo frekventan, i to: Rabat-Fès, Rabat-Tanger, Casablanca-El-Jadida, Casablanca-Marrakech. Savetuje se oprezna vožnja zbog gustine saobraćaja, nepredvidivog ponašanja drugih učesnika u saobraćaju, naročito vozača teških kamiona, autobusa i taksi vozila, ometanja saobraćaja od strane domaćih životinja i kamenovanja vozila, naročito sa nadvožnjaka na autoputevima. Mreža međumesnih autobuskih linija je dosta gusta, ali je vozni park star, istrošen i, prema lokalnim sredstvima informisanja, 60% autobusa ne zadovoljava minimalne uslove bezbednosti.

Prevoz pa Maroku je prilično jeftin i neočekivano solidan. Železnička mreža i prevoz: postoje tri glavna železničke linije, i to: Tanger-Rabat, Casablanca-El Jadida-Marrakech i Kenitra-Oujda, na kojima je prevoz bezbedan i udoban. Marokanski Office National des Chemins de Fer (ONCF) ima jednu od najmodernijih železnica u Africi kojom su povezani svi važniji centri. Vozovi su u principu udobni, brzi i bolja opcija od autobusa, ako ništa drugo onda  zato što gotovo svaka noćna kompozicija ima spavaća kola ili kušet. Pruga ide duboko na jug zemlje, čak do Marakeša.

Ali ako propustite voz, bus će biti sasvim dobra alternativa, jer su gotovo sva mesta povezana autobusima koji su prilično efikasni. Još jedna varijatna je linijski taksi. To su najčešće vremešni Mercedesi koji klize autoputevima i u ogromnom broju čekaju mušterije kod autobuskih stanica. Postoje Grands taxis (velki, krem boje, uglavnom Mercedesi) s fiksnom cenom od 15-20Dh po osobi (uključujući napojnicu) i Petits taxis (zeleni ili plavi, za tri osobe,10 Dh, proverite da li je taksimetar resetovan!). Linijski taksi su ozbiljna karika sistema javnog transporta u Maroku, a princip je sledeći: sednete u jedan taksi i odvezete se do prvog susednog grada, zatim u sledeći taksi i tako do konačne destinacije. Cene su fiksirane, i nešto su više od cene autobuskih karata. Rent-a-car nije jeftin u Maroku, ali je u manjim agencijama moguće cenjkanje. Benzin i dizel su dostupni manje više svugde. Imajte u vidu da na marokanskim putevima policije ima na svakom koraku. U većim gradovima postoji gradski autobuski saobraćaj. Minijaturni taksi su uobičajeni u većini gradova i manjih mesta, i prevoze maksimum tri putnika. Putovanje po zemlji je relativno jeftino i postoje različiti oblici transporta, od kojih je najjeftiniji (i najzahvalniji) bicikl.

Vetar, pesak i zvezdano nebo

Putujući noću, prenoseći se od usta do usta, tajna se kretala poput iskri
zamirućih logorskih vatri razbacanih po ćutljivom pesku i zakopanih u tami.

Tajna je bila skrivena u samim zvucima pustinje,

u pricama njenih plavih ljudi, Tuareza,

u tajanstvenom šaputanju stenja i kamenja.

Od kad je Herkul odvojio Evropu od Afrike, nagli prelazak s jednog na drugi kontinent, predstavlja izvestan kulturološki šok, pre svega ako želite da se upoznate istinski Maroko, a ne onaj koji je našminkan za turiste. Iako se u muslimanskom Maroku jasno osećaju evropski uticaji, duboki temelj društva postavljen je bitno drugačije, što se odražava na način da gotovo ništa u ovoj zemlji ne može tumačiti našim civilizacijskim standardima. Ako se napravi veliki krug po toj uzbudljivoj zemlji, i obiđu ne samo standardne turističke destinacije poput kraljevskih gradova: Fesa, Meknesa, Marekeša, Kazablanke, glavnog grada Rabata i ruševine antičkog Volubilisa, već se krene u unutrašnjost zemlje, Maroko fascinira. Za taj poduhvat potrebno je preći Atlasku visoravan, koja je visoka četiri hiljade metara. Put se posle pređenih 200 kilometara po ravnici naglo sužava i vijuga na visini koja premašuje 2 hiljada metara. Tamo počinje beskrajna bespuća, gde nema šuma, već prevladavaju crvenkaste nijanse golih obronaka planina. U tom ambijentu iznikle su kućice, sagrađene od blata i slame kao u prastara vremena. Iza planinskih zaklona vreba vas nasmejani brkajlija, mašući paketićima uz povike:

„Marihuana! Hašiš!"

U toj divljini može se skrenuti sa glavnog puta i ući u selo (ksar) Ait Ben-Hadu, potpuno sačuvano od bilo kakvih kulturoloških zahvata novijeg doba. Ta naseobina odnedavno je na UNESCO-voj listi svetske baštine. Ovde, na pravi način, možete doživeti autentični Maroku. Stoga ne čudi što je baš ovde  snimljen film Isus iz Nazareta. Stanovništvo čine uglavnom Berberi. Lokalni običaji, način života i shvatanja, najbolje se saznaju u kontaktima sa domaćim stanovništvom.

Saznaćete da se muška i ženska deca razdvajaju već sa četrnaest godina, a brakovi se sklapaju, isključivo po želji roditelja, samo nekoliko godina kasnije. Žene se bave isključivo kućnom radinošću i prave su umetnice u izradi tepiha najvažnijom zanatskom delatnošću. Doživljaj mistično bajkovitih priča koje utkane u drevne šare tepiha govore o željama i nadanjima tamošnjih žena, kao i opis brojnih berberskih običaja upotpunjuje izvorna muzika koja je kombinacija ritma afričkih bubnjeva i pevanja u deliričnom zanosu neobuzdanih emocija.

Šetnja medinom je povratak u živost srednjovekovne tržnice i još uvek živih starih zanata, čiji su proizvodi predmet trgovine i obaveznog cenkanja. Ovi uzani lavirinti očaravajućih bazara prepunih filigrana, kože, kristala, nakita, zlata, hrane neobičnog ukusa: voća, povrća, ribe svih vrsta, morskih plodova, slatkiša i neizmernog obilja začina, koriste se na isti način kao i pre mnogo vekova: trgovati njima. Ove nepravilne i krivudave džade, koje se prostiru na ogromnoj površini grada. Glavne ulice ni po čemu se ne razlikuju od sporednih, a  ne postoje ni njihovi nazivi, kao mogućnost orijentacije. Stoga vam se lako može desiti da se vrtite ukrug. Ipak, možete pribeći lukavstvu: pratite masu ljudi i nadajte se da znaju kuda idu. Tamo gde ih je najviše,  obično postoji i izlaz.

U unutrašnjosti Maroka posebno je uzbudljivo posmatrati peščane dine Sahare u trenucima kad se sunce diže iznad horizonta. Posle obilaska ovih ruralnih sredina povratak u urbani prostor gradova deluje kao obrnuti šok povratka u civilizaciju. Objektivno gledajući, najvrednije su u Maroku medine, stari delovi gradova Fesa, Meknesa i Marakeša, pa su ta mesta i najposećenija, jer je reč o svetskom kulturnom blagu neprocenjive vrednosti.

U pojedinim muzejima i muslimanskim medresama moguće je videti prekrasne dekoracije enterijera tipične za muslimansku kulturu. Neopisiv je sklad, živost i lepota tih prostora. Tu su impozantna pročelja, lepe šarene fontane i vrtovi.

Pored francuskog jak je i španski uticaj. Zato i ne čudi što su u svim gradovima koje smo posetili otvorili kulturne centre "Servantes".

Većina Marokanaca očekuje da oženi devicu. Nije preporučljivo da žene van kuće puše i piju alkohol, jer će se smatrati da se bave prostitucijom. Muslimani jedu koristeći samo desnu ruku (levu koriste za toalet). Zato oprez pri rukovanju!

Marokanska kuhinja

Pored kulturnih i umetničkih bogatstava, Maroko je protkan i raznovrsnim ukusima. Šarene pijace i trgovi nude mnoštvo raznovrsnog povrća i voća, kao i mirisne orijentalne začine. Osnovne životne namirnice u ovom kraju jesu žitarice, koštunjavi plodovi, živinsko meso, ali i kozje, ovčije i goveđe. U blizini mora na trpezi se često nalaze riba i plodovi mora. Jedno od nacionalnih jela je tažin. Pod ovim imenom krije se kuvani ragu od mesa, piletine, ribe i povrća, a posuda u kojoj se služi ovo jelo je plitka s poklopcem od pečene gline. Uz tajine se serviraju tradicionalni kus-kus i hariša.

-kus-kus (cous-cous) je izvorno berbersko jelo od pšeničnog griza koje se kuva na pari i po kojem je dobilo ime i ragua od povrća i mesa sa začinima.

- tažin (tajine) je jelo od mesa i povrća koje je naziv dobilo po okrugloj zemljanoj posudi sa specifičnim poklopcem u kojem se kuva.

- harira je jaka i gusta čorba od komadića jagnjetine, slanine, paradajza i luka koja se jede kao prvi obrok u dane posta, nakon zalaska sunca.

-beghrir su medenjaci sa saćem preliveni topljenim puterom i medom.

Marokanska je kuhinja kombinaciju berberske, arapske i andaluzijske kuhinje s mnogo začina poput kumina, đumbira, šafrana i korijandra. Uz jelo se pije čaj od nane, a posle se poslužuju slatkiši prepuni susama, badema i meda:  kolačići "utopljenih" u slatkom sirupu i poslastice od lisnatog testa punjenog  kremovima. Zemlje Magreba poznate su po proizvodnji urmi, ovde ih ima doslovno na svakom koraku. I to svakojakvih vrsta (suve, sveže, iz ovog ili onog regiona...). Cene se kreću od 20 do 80 dirhama za kilogram.

Cene: Cene se kreću u zavisnosti od objekta. Kompletan obrok s mirisom začina (šafran, džumbir, korijander) možete naći za oko pet evra. Snek na ulici: 25-45 dirhama (2-4 €), ručak u restoranu: 45-100 dirhama (4-9 €), u skupljim restoranima 100-250 dirhama (9-22 €). Običaj je da se u boljim restoranima ostavi bakšiš od 10 do 15% od ukupne sume. Dirham ili dva je dovoljno ostaviti u skromnijim restoranima i kafićima, a u luksuznijim oko 5Dh. Isti iznos treba dati nosačima prtljaga (do autobusa). Postoji čitav niz usluga koje možete dobiti za dirham ili dva, mada mnoge od njih vam ili neće biti potrebne ili ih čak nećete ni primetiti. Imajte u vidu da od bakšiša živi većina portira, vodiča, likova koji vas vuku za rukav da vam prodaju autobusku kartu u bilo kom pravcu (što je naročito dosadna sorta, endemska pojava u Tangeru). S druge strane, agresivno nasrtanje nemojte nagrađivati.  Ako ni ne želite da se mrcvarite s  cenkanjem u Fesu idite na aveniju Muhameda V (Ville Nouvelle) gde su cene fiksne. Upotrebu Interneta za sat vremena ćete platiti oko pet dirhama.

 

Let's go shoping-Maroccan experience

Ako se pak, odlučite na kupovinu, a teško joj je odoleti, moraćete deo energije da potrošite na cenjkanje sa prodavačima, koji će vas maltretirati, posaditi vas u stolicu, ponuditi vam šoljicu čaja od nane i otpočeti s beskonačnom igrom mačke i miša. Ukoliko ste vešt pregovarač, vratćete se kući s kvalitetnim ručno izrađenim tepisima i proizvodima od kože i keramike. Ovdašnje šiljate papuče koštaju od 6-60 €, zavisno od kvaliteta kože. Najbolja je kozija koža Ziouani.

Savet:  Ako je prodavac dosledan u svojoj sumanotoj ceni recite mu, da u ime Alaha, kaže primerenu cenu. Videćete deluje! Što se supermarketa tiče tu su francuski lanci "Marco" i "Maraiana".

 

Marokanski kraljevski gradovi

"Maroko potseća na veliko stablo

čiji su koreni duboko vezani za Afriku

                                                                                                                    a grane njišu vetrovi koji duvaju iz Evrope"

Njegovo veličanstvo Hasan II

kralj Maroka 1964.-1999.

Tradicija kraljevskih gradova datira iz VIII veka, kada je svaka dinastija gradila grad i opasavala ga moćnim zidinama. Unutar zidina nalazilo se sve potrebno za život i sigurnost stanovnika, a sam grad sastojao se od medine i citadele (kasbaha). Putnici koji dođu u Maroko obično posete Saharu, Fes - verski, kulturni i umetnički centar ove zemlje, dolinu Dades, vrtove ruža El Kelaa M'gouna, prestoni grad Rabat, kosmopolitsku Kazablanku i zavodljivi Marakaš.  Ova kružna tura predstavlja put u istoriju koja u kilometrima iznosi petsto.

Marokanska kružna tura: Kazablanka-Rabat-Meknes-Fes-Marakeš

  Samo zato što te gledam, dete! Ovo je početak jednog divnog prijateljstva! Pri pomenu Kazablanke (Casablanca) u svakom čoveku sa ovih prostora bude se romantična sećanja na istoimeni film iz 1942. godine sa Hamfrijem Bogartom i Ingrid Bergman. Malo je poznato da ovaj film uopšte nije sniman u Kazablanci. Čak ni u Maroku! Sve je odrađeno u holivudskim studijima! Radnja filma vrti se oko Rika, vlasnika restorana. U to ime Amerikanka Kati Kriger je 2004. godine otvorila restoran i pijano bar Rick's Café (bulevar Sour Jdid 248), u blizini starih zidina Medine. Pijanista koji se doduše ne zove Sem svira "As Time Goes By". Dostupni su i prigodni suveniri. No, oni koji se nadaju da iza nekog ćoška izmili Hemfri Bogart ostaće razočarani. Kazablanka je grad gde se danas pravi novac, gde se razvija industrija i umetnost, grad suprotnosti, saobraćajni krkljanac i predivni francuski parkovi, fontane, kolonijalne zgrade i široki bulevari kao i oronule straćare u predgrađima grada.

Ovaj lučki grad je tavorio dok nisu Francuzi nisu odlučili da ga srede izgradnjom širokih bulevara, javnih parkova i impozantnih mavarskih (Mauresque) građevinama. Danas je to veliki, užurbani grad, savremena luka i najjači ekonomski centar Maroka. Posle egipatskog megapolisa Kaira, Kazablanka je najveći grad u severnoj Africi. Smeštamo se u hotel, a pijanista koji svira klavir ne liči na Sema, niti se tako zove. Prvi kontakt s marokanskim pivom, koje nosi ime ovog grada. Potom samo kratka šetnja, tek da se nabavi pitka voda za nastavak puta, a onda preko potreban odmor, da se prikupi snaga za sutra.

Dar el Beida (Bela kuća), kako Marokanci nazivaju ovaj grad ima dugu i burnu istoriju. Osnovali su je Portugalci 1515. godine  i nazvali ga Kaza Branka, na mestu koje su pre njih moreplovci starog veka odredili za prirodno odmorište pred polazak ka novim teritorijama "Crnog kontinenta". Najstariji vladari na prostorima današnjeg grada bili su Berberi, Mavari, a jedno vreme tu su vladali i Feničani, a zatim Kartaginjani i Rimljani. Uspomena na to vreme je spomenik berberskom kralju Jubi Drugom, koji je bio vladar Maroka. U V tu su vladali Vandali, u VI je do Kazablanke stigla i Vizantija, da bi u VII veku, izbijanjem na Atlantik, arapska plemena preuzela dominaciju nad tim prostorom.

U X veku tu je bio gradić Anfa, koji je osnovan oko utvrđenja Medina, kao nukeleusu današnje Kazablanke. Današnji, španski naziv grad je dobio u XVIII veku, kada je tadašnji vladar Maroka dozvolio trgovcima iz Malage i Almerije da komecijalizuju luku Dar el Beida. To se dogodilo pre samo stotinak godina, kada je grad, koji je tada bio uglavnom omeđen zidinama Medine, imao oko 20 hiljada stanovnika.

Od obala Atlantika grad se širi po blagim brežuljcima sto kilometara udaljenog planinskog masiva Atlas. U gradskom jezgru zgrade su uglavnom u kolonijalnom stilu i ne previše visoke. Uticaji dugogodišnje francuske vladavine učinili su da grad gledan s mora arhitekturom veoma podseća na Marselj. Gradom dominira 200 metara visok minaret kvadratne osnove na Džamiji Hasana II, koja je inače najreprezentativniji objekat kulture celog Magreba, delo francuskog arhitekte Mišela Pinsoa. Ogromno mermerno zdanje s plavo zelenom dekoracijom najlepše je kada je obasjano zalazećim Suncem. Svečano je otvorena 30. avgusta 1993. godine. Smatra se trećom po veličini na svetu, posle onih u Meki i Medini. Neverovatan građevinski poduhvat, pravi biser arapske arhitekture sa prelepim eksterijerom i enterijerom i okolinim kompleksom. Toliko je velika da bi vatikanska crkva svetog Petra mogla da se bez problema "uparkira u nju". Džamija može da primi 25 hiljada vernika, a na platou ispred nje može da se moli još 80 hiljada vernika. Obratite pažnju na predivne arabeske u agadirskom mermeru, staklu iz Murana kod Venecije i kedrovini s Bliskog Istoka, mošeja je oplemenjena mozaicima u raskošno okićenim hamamima, mezaninu, sobi za ritualna očišćenja i u predvorju glavnog ulaza. Mošeja je zaštitni znak Kazablanke, vidi se i kilometrima van grada. To je jedina marokanska džamija u koju je ulazak dopušten i nemuslimanima. I premda je reč o suvremenom zdanju, ona savršeno zaokružuje marokansko nasleđe kako arhitekture tako i raznovrsnih primijenjenih umetnosti, od keramike do klesarstva i ćilimarstva. Obilazak džamije traje od 45 do 55 minuta, i moguć je u tačno određeno vreme (9 sati, 13 sati... - četiri puta dnevno) osim petkom i u vreme klanjanja. Mineret ove džamije mogli ste videti na kraju filma "Vavilon", kada je Kejt Blanset i Bred Pir nadleću, posle nesrećnih dešavanjau marokanskim gudurama.

Nažalost, turistima je ulaz nedostupan u Veliku mošeju iz XVIII veka, tako i u grobnicu Sidi ben Smare i u džamiju Si Alal Kairouni U Maroku, naime, muslimanske bogomolje nisu dostupne "nevernicima". Međutim, ove bisere arhitekture treba videti, makar samo spolja. Ne može se ni u Kraljevsku palatu, koja se nalazi na Bulevaru Viktora Igoa, kao ni u Mahama paše (Pašin dom), delo arhitekte Kazeta, koji je jedna od najlepših građevina ne samo u Kazablanci, pre svega zbog svoje spoljašnje dekoracije i ornamenata na fasadi zgrade. U zaleđu Kraljevske palate, u spletu malih ulica, pažnju privlači Trg Mule Jusufa i njegova džamija, koja je takođe jedno od remek-dela ovdašnje arhitekture. Pogodili ste, ni u nji nećete ući! Sledi Nova Medina, deo grada s tipično marokanskom arhitekturom. Najživlje je na Trgu Muhameda V, koji je oivičen velikim poslovnim zgradama banaka i multinacionalnih kompanija. Saobraćaj je ovde veoma gust, jer se tu slivaju neke od glavnih gradskih saobraćajnica. Avenije i bulevari nazvani su po domaćim i stranim velikanima (Muhamedu Petom, Muhamedu Zarutouniju, Dantonu, Gandiju, Zoli i slično).

 

Posle doručka, šetamo pustim bulevarima. Nedelja je. Na samo nekoliko koraka od gradske vreve, kroz veliku kamenu kapiju ulazi se u antičkim zidovima opasanu Staru Medinu, najstariji deo grada. Neupućenima se može desiti da pomisle da su ušli u neki bazar ili suk, međutim, to je stambeni deo grada u kojem se na spratovima živi, a u prizemlju trguje svim i svačim. Suprotnosti se privlače. U Maroku svakako. U holu hotela Idou Anfa (85 boulevard d'Anfa) dočekuje nas naš vodič kroz marokanske kraljevske gradove, Ahmed, obučen u tradicionalnu marokansku odeću. Obilazimo zelenu pijacu, hotelsku ruinu koja je poslužila kao inspiracija za film "Kazablanka". Nastavljamo ka rezidencijalnim kvartovima Habous i Anfa, do Kraljevske palate. Po zastavi i kraljevskoj gardi izgleda da će kralj Muhamed V prenoćiti u Kazablanci.

No vreme leti i tradicionalne marokanske burnuse (ogrtači) deluju deplasirano među kravatama i fensi naočarima za sunce. Ono što Kazablanki nedostaje, barem u strogom centru grada, jeste zelenilo. Uglavnom su tu neke vrste eukaliptusa koje rastu u ogromnim uličnim saksijama. Trotoari su veoma visoki, a vozači brzi i bučni, posebno motociklisti. Tek kada Avenijom Hasana Drugog došetate do Trga Ujedinjenih nacija, nailazite na travnjake i pravo zelenilo. I golubove. Tu se nalaze sve važnije državne ustanove i zelenila ima u izobilju. Posebno je lep Park Arapske lige, koji se nalazi u blizini; on je veoma pažljivo negovan, a okružen je lepim građevinama u kolonijalnom stilu. Zelenilu ovde pogoduje klima, jer je zimi u Kazablanki minimalna temperatura 6 stepeni Celzijusa, a leti ide najviše do 35 stepeni.

Moderni, evropski deo grada je s uobičajenim soliterima od čelika i stakla, ali Kazablanka je ipak arapski grad sa svim odlikama ove kulture. Poslovni ljudi u Kazablanki predah traže u mnogobrojnim, uvek punim, kafanicama mediteranskog tipa. Tamošnji ljudi, kao i u većini arapskih gradova, uživaju u ritualu ispijanja kafe. Ovaj ritual se jedino prekida pozivom mujezina, koji poziva na molitvu. Marokanski velegrad snabdeven je svetskom robom, koju možete potražiti u spletu trgovačkih ulica Mule Abdula, Žorža Klemansoa ili na Pariskom bulevaru. Skladne i otmene četvti završavaju se na atlanskoj obali pored Hasanove džamije. Odatle se protežei pešačka zona s velikim brojem restorana, kafića i poslastičarnica, ali i plaža. Pravo mesto za kratkotrajni chiily out.

U Kazablanci ćete pronaći i jedini Jevrejski muzej u jednoj arapskoj zemlji. Ako krenete od džamije Hasana II ka pregrađu  AÏn Diab naići ćete na predivne plaže. Najbolji sladoled je u poslastičarnici Oliveri, avenija Hasana II 132 ili Steli koja se nalazi na uglu Rue Mohammed el Quorri i avenije Houman Fetouki. 

Noć u Kazi

Kuhinja Kazablanke podrazumeva pažljivo pripremljeno voće i povrće retkih i aromatičnih vrsta, delikatesnu ribu i ukusno meso. Svaka bolja kafana u Kazablanki, kao što je, na primer, "Si Jilmasa" u otmenom kvartu Burgonj, ponudiće vam hariru  i beghrir. Dobro se jede i u restoranu "La Fibule", uređenom u tipičnom marokanskom stilu, koji se nalazi na samoj obali. Tu se služe vrhunski marokanski specijaliteti, počevši od salate, pastile ili kus-kusa, do odličnog tižina. Ipak, za najukusnije upoznavanje sa specijalitetima Kazablanke i okoline treba otići u restoran "El Mansuru", koji se nalazi u lučkom kvartu grada, gde se nude najukusnije spremljeni plodovi mora.

U večernjim satima ulice opuste, ali grad i dalje ne spava. Tada na ulice izlaze ulični čistači i lučki radnici. U Kazablanki se tada jasno uočavaju dve kulture i životne filozofije. Ona moderna marokanska, koja veče provodi po kafićima i diskotekama, koje su prepune, i ona klasična arapska, koju možete videti po kafanama i parkovima, gde se sreću samo muškarci, možda poneka porodica s decom, ali žena skoro da i nema. Ove dve kulture žive u paralelnim svetovima. Danju zajedno rade i mešaju se, ali sa sumrakom svako odlazi na svoja mesta. Kazablanka je moderan i bogat grad, ali život u njemu za većinu stanovnika nije ni lak ni bezbrižan. Kažu da svake nedelje prosečno oko petsto ljudi silazi s Atlasa ili stiže iz pustinjskih krajeva u ovaj grad u potrazi za poslom. Oni ne traže mistiku i avanturu iz "filmske" Kazablanke, već rade da bi preživeli u Dar el Beidi.

Na svakom koraku vas vuku za rukav sa onim poznatim arapsko-engleskim aradoznalim pitanjem: "Where are you from?" i "What is your name?". Ako ovo ignorišete, provešćete lepe trenutke u ovom gradu. Zalazak Sunca u Atlantski okean je nešto što treba videti tik uz džamije Hasana Drugog. Kazablanka je poznata i kao turistička destinacija s dugim peščanim plažama i brojnim barovima na plažama. Obišli smo crkvu svetog Jovana Evangeliste (Rue Félix and Max Guedj) pokraj Hajat hotela. Sagrađena je1906. godine, a 1942. odavde je general Džordž Paton komandovao "Operacijom dodir".

Od Kazablanke do Rabata, marokanske prestonice ima 90 kilometara. Put nas vodi pored obale . Značajnu kulturno-istorijsku baštinu u Rabatu čine velelepni trgovi i parkovi urađeni u evropskom stilu kao i Kraljevska palata u diplomatskom kvartu Mešuar (Mehuar), jedine otvorene za posete, od preko deset u čitavoj zemlji. Sledi stara kapija Bab Ruah (Kapija vetrova), mauzolej Muhameda V (prvog kralja nezavisnog Maroka i dede sadašnjeg, delo vijetnamskog arhitekte Vo Toana u kojem počiva i njegov sin Hasan II) i arapska četvrt oko kule Hasana (visoke 45 m, remek dela islamske umetnosti). Ispred ovog kompleksa stražari uniformisana kraljevska garda. Rabat je lep, čist i nalickan grad u kome živi kraljevska porodica i koji je centar svega što se dešava u državi. Mirna medina gde vas niko ne vuče za rukav da kupite nešto, prelep pogled na Sale iz gradske tvrđave koja je na samoj obali Atlantskog okeana. Obiđite Arheološki muzej (Rue el Brihi, 9:00-16:30, 10 Dh.). Kad pogledate na drugu stranu videćete jednu od većih džamija i tik uz nju veliki svetionik koji noću baca svoje velike zrake prema pučini. Tu je i Chellah (8:00-16:00, 10 Dh), staro rimsko utvrđenje koje su preuzeli Arapi, pa ćete stare rimske stubove pronaći tik uz porušenu džamiju na čijem vrhu danas žive rode. Ova džamija sagrađena u XII veku, za vreme vladavine Jakuba al-Mansura,mkako bi u njoj mogla da klanja cela njegova vojska. Ceo park Chellaha, u rano proleće, podseća na Hičkokov film "Ptice", pošto su se ovde naselile rode.

Odsedamo u hotelu "La Tour Hassan"( 26, rue Chellah, +212 (0) 5 37 23 90 00). Hotelu iz bajke s pet zvezdica. Luksuzno mermerno kupatilo s mirisnim biljkama i afričkim ružama, muzikom, soba s minibarom, LED TV-om, king size krevetima, foteljama i teškim zavesama i istim takvim tepisima. Bezbroj jastuka, bazen u prekrasnom vrtu i spa fitness centar, naslednik čuvenih hamama. Boravak u hamamu stajaće vas 150 Dh. A onda predah u krevetu na otvorenom, s baldahinom i uživanje u poju ptica.

Raskošni švedski sto za večeru koji "venčavamo" sa "Kaberne presidentom". Onda prelazimo u arapsku sobu s lokalnom muzikom, pa u pijano bar, a potom u malu šetnju. U obližnjej bakalnici srdačno nas pozdravljaju kada čuju da smo iz Srbije povicima "Kontra Italija" aludirajući na nedavno divljanje srpskih navijača u Đenovi. Šta da radimo, da popravimo ovakav imidž?

Rabat je četvrti od imperijalnih gradova, i čudan miks duge istorije i vrlo moderne sadašnjosti. U XI veku tadašnji sultan je koristio citadelu (kasbah) kao bazu za svoje ratove s Špancima. Upravo iz tog vremena datiraju  najznačajnije građevine u ovom gradu. Ne propustite da obiđete Arheološki muzej s kolekcijom artefekta s prostora Salea. U XII veku iz ovdašnje citadele (kasbaha) je sultan kretao na osvajačke pohode u Španiju. Rabaj je pružio utočište muslimanima proteranim iz Španije početkom XVII veka.

 

Rabat je istovremeno bio sklonište za muslimane proterane iz Španije početkom XVII veka, a tokom francuske okupacije postaje prestonica zemlje. Atmosfera je u pojednako islamska i evropska. Ovde je život mirniji nego u Kazablanci. Prošetajte uskim belo-plavim uličicama Oudaya kasbaha, uživajte u andaluzijsomi vrtu ili jednostavno šetajte pogledom po atlanskim plavim prostranstvima. Prestonica Maroka je od 1912. godine.

Volubilis je od Rabata udaljen 160 km. Ovo je najznačajniji rimski lokalitet u Maroku., pošto je najveći i najbolje očuvan. Potiču još iz II i III veka, mada nova iskopavanja pokazuju da su to mesto još ranije naseljavali trgovci iz Kartagine. Ovde je i Martin Skorsez Hrista izložio poslednjem iskušenju Nažalost, gotovo ništa nije obeleženo, iako je pod zaštitom UNESCO-a. Važnije pronalaske s ovog lokaliteta ptonaći ćete u arheološkom muzeju u Rabatu. Obratite pažnju na ovdašnje mozaike. Inače u Maroku postoji više od 40 arheoloških nalazišta..

Nastavljamo ka Meknesu, (Volubilis-Meknes 50 km). Ovo je kraljevski grad koji je u XVII veku uredio okrutni vladar Mulaj Ismail (Moulay Ismail, Moulay na arapskom znači vladar, 1672.-1727.) po uzoru na Versaj. Zovu ga i gradom stotina minareta, zbog brojnih džamija. Razgledajte Veliku džamiju iz XII veka s karakterističnim nadsvođenim lukovima.Ovdašnji, "marokanski Versaj" razrušen je u snažnom zemljotresu. Najveći problem u Maroku je taj, što će vam za svaku kapiju, koju vidite, reći da je najstarija i najlepša.

Kažu da je Mulaj Ismail bio žešći baja. Godine 1699. poslao je pregovarača francuskom kralju Luju XIV da isprosi njegovu čerku za Ismailov harem. Očekivano, glasnik se vratio bez devojke, ali s poklon satom koji i danas krasi mauzolej nesuđenom ženika.

U blizini grada je i rodno mesto pomenutog vladara. U Meknesu, u mauzoleju leže njegovi ostaci,  gde ne sme da kroči noga nemuslimana kao i u većini džamija u celom Maroku. Sledi obilazak prostranog centralnog trga El Hedim, dugačkog gotovo dvesta metara, kapije Bab al Mansur, najlepše gradske marokanske kapije i velike džamije. Tu su stare islamske škole, Medrese i predivan pogled na ceo grad sa krova jednog restorana. Meknes je najmlađi je kraljevski grad. U X veka ovde se naseljavaju berberska plemena. Grad je osnovao u XI veku pleme Almoravids kao vojnu bazu. Opasan je zidinama iz XIII veka, dugim 40 kilometara koje razdvajaju novi i stari dio grada. Leži na reci Oued Boufekrane.. Od 1996. godine nalazi se na UNESCO-voj liste svetske baštine, delom i zbog ostataka kraljevske palate.

Fes, putovanje vremeplovom

Sledeća stanica na našem putu je carski grad Fes (Meknes-Fes 60 km) najstariji carski grad u Maroku i viševekovna verska i kulturna prestonica zemlje. Neki tvrde i srce i duša Maroka. No i grad čiju istoriju obeležavaju ratovi i krvava ubistva, ali i trijumf umetnosti i nauke (Volter Haris, Zemlja afričkog sultana). Ako pogledate arapske hronike i istoriju Maroka, shvatićete da se sve vrti oko ovog grada. Grada kojim dominira zelena boja, poput boje ovdašnje većinske religije. Grad je 808. godine osnovao Idris II. Kada je on preminuo, Fes je i dalje bio seoce na istočnoj strani reke. Ovde je nastao pokret za nezavisnost Maroka, a i danas odavde kreću protesti i štrajkovi.

U romanu "Snovi o zabranjenom voću- detinjstvo u hramu" Fatima Mernisi piše:

"Rođena sam 1940. godine u haremu u Fesu, marokanskom gradu podignutom u IX veku, pet hiljada kilometara zapadno od Meke..."

Kada uđete u medinu (stari grad) Fesa imaćete utisak da ste se vratili dvesta godina u prošlost. Na jednom kvadratnom kilometru ovde trguje oko trista hiljada prodavaca, zanatlija, pisara i vidara, zabavljača i lupeža. Uske uličice, prodavci u tradicionalnim nošnjama, žena koja hoda četri koraka iza muža, muzeji skriveni u prolazima, stare palate sa ogromnim baštama... Svuda putokazi, a lako je izgubiti se. Fes ima najveću medinu u celom Maroku. Tradicionalni zvuci marokanske muzike na platou ispred Bobžulea (Bab Bou Jeloud), najveće kapije medine, odvešće vas negde gde nikada niste bili. Ulice su pravi mali srednjovekovni lavirint, intrigantan, prepun restorana, manufaktura, trgovina i džamija, u kojem ćete se vrlo lako izgubiti. Ponekad ni detaljna mapa nije od velike pomoći. Za tren oka ćete se naći u nekoj prodavnici tepiha, gde će vam ponuditi sve i svašta, verujući da ste baš vi kupac. Na kraju ćete dobiti tradicionalni čaj od nane i ponudu da isprobate marokanski hašiš.

Ovde se nalazi i Medersa Bou Inania, teološko učilište sagrađeno davne 1350. godine. Ovde je osnovan prvi univerzitet u svetu (u džamiji Karaouine), davno pre fensi školica tipa Oksforda i Kembridža. Tu od našeg ljubaznog vodiča Ibrisa saznajemo da je prorok Muhamde po majci Berber, a po ocu Arapin.

Grad se proširio ka jugozapadu, prema brdima u obliku luka koji se prostire od severne do južne strane grada. I danas ovaj grad, kao i vekovima ranije, živi istim životom, sačuvavši stare zanate i veštine, koža se još štavi ručno;  radnici u kamenim koritima gaze kožu radi omekšavanja. Poznavaoci kažu da je ovako proizvedena koža najmekša. A kad smo već kod kože, jedino mesto u Fesu, gde možete videti oba pola  relativno oskudno obučene je na  termalnom bazen Mulaja Jakoba (www.moulayyacoub.com).

I mada to deluje čudno, Marokanci više vole da žive u starim četvrtima, u Medinama, nego u prostranim bulevarima francuskog tipa. U neposrednoj blizini suka, u arapskim vilama, rijadima, bez prozora ka ulicama i s nezamislivom raskošću unutar dvorišta, nedostupnog oku radoznalog stranca.Za vreme francuske okupacije devojke nisu pohađale visoke škole, jer bi trebale da uče  zajedno  s mladićima, a to im roditelji nisu dopuštali. Opšta škola traje kraće od one koja se pohađa u verskim institucijama, ali je i količina stečenog znanja manja.

Nastavljamo dalje ka Marakešu, uz zadržavanje u Beni Melalu na 625 metara nadmorske visine u samom srcu Srednjeg Atlasa. Ovo je poseban doživljaj lepote; pogled sa stare tvrđave iznad grada, nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a utisak upotpunjuje bezbroj planinskih Izvora.Ovde ćemo i ručati, u hotelu Chems, a neki iz  naše grupe, manje prilagodljivi orjentalnoj kuhinji, imaće, kasnije, ozbiljne stomačne probleme.  Ako se ovde duže zadržite, u nacionalnom parku ćete uživati u bogatom životinjskom svetu, možete uživati u trekingu ili lovu (ako baš morate). No i ako rešite da ostanete u hotelu nećete se dosađivati. Tu su teniski tereni, bazen, diskoteka. Na nesreću mi smo morali dalje.

Sledeća stanica je u Ifranu, mestu na obroncima Srednjeg Atlasa. Ovde možete videti "plave ljude", kako popularno zovu saharske nomade koji pripadaju raznim plemenima Tuarega

Can You Feel the Music?

Približavamo se poslednjem kraljevkom dragulju, Marakešu (Fes-Marakeš oko 500 km). Promiču nomadska, berberska naselja sačinjena on crno-braon šatora. Marakaš je, nažalost, poslednja destinacija u našem kraljevskom nizu i najočuvaniji srednjovekovni grad u arapskom svetu. Marakeš, crveni gras poznat kao Al Hamra, miriše na divlju  Afriku.

U drevna vremena na Mediteranu je živeo grčki bog Atlas. Džin koji se nadmetao s sebi ravnima. Tako iscrpljen legao je da malo predahne. Glavu je spustio u Tunis, a noge položio u Maroko. Tako je i ostao zanavek. I postao planina. Atlas. Marakaš u stvari označava "marokanski grad". Ovaj grad odiše lepotom; finim pastelnim bojama i veličanstvenim palatama, ali u njemu možete izgubiti osećaj za orjentaciju u lavirintu uskih uličica. Marakeš grad mistike, mirisa i boja, grad bubnjara.

Grad je izgrađen u XI veku i nekadašnja je prestonica zemlje. Podigao ga je Jusuf Ibn Tasuvin. Nakon toga niče grad koji danas privlači radoznalce i turiste iz svih krajeva sveta, nudeći zabavu i provod koji se retko gde mogu sresti.

Grad ovako duge istorije bio je stecište mnogih kultura, tako da je današnji Marakeš pravi raj za arheologe. Glavne zidine grada, na primer, gradili su Almoravidi, ali su i svi koji su došli posle njih ostavili ponešto u istorijsko nasleđe Marakeša. Ovaj grad, smešten na obroncima Srednjih Atlaskih planina, danas je mesto koje privlači kako svojom arhitekturom tako i ekskluzivnošću njegovih stalnih žitelja, ali i onih povremenih, iz sveta džet-seta. Ovde se muvao i Hičkokov čovek koji je suviše znao.

Razgledanje „bisera juga" ili još popularnije „crvenog grada" podrazumeva obilazak velike džamije Kutubija (Koutoubija) sa minaretom visokim 77 metara, iz XII veka, grobnice dinastije Sadita (Toumeaux Saadiens) i Muzeja Dar Si Said, vrtova i  bazena Menara (nalaze se na izlazu iz grada i predstavljaju ulazna vrata prema planinskom masivu Atlasa), palate i vrtova Bahija i El Badi. Ruševine palate El Badi su nezaboravne, sa rodama koje se gnezde po celom zidu.  Da biste  videli gipsane ornamente i mozaike u čuvenim grobnicama Saadi krenite ranije, jer je mesto malo i unutra postane toplo čim dođe neka veća grupa. Marakeška kraljevska plata Dar el Makhzen nalazi se na Trgu Kasbah. Obiišli smo i Marakeški muzej (Place Ben Youssef, 9:00-18:30, 40 Dh) kao i Muzej marokanske umetnosti (Dar Si Said, Rue Riad Zitoun el-Jdid, 9:00-11:45 i 14:30-17:45, 10 Dh).

Nemojte da propustite da obiđete čuvenu botaničku baštu Jardin Majorelle, koju je 1980. godine dizajnirao Iv Sen Loren. Glavna atrakcija su bašta kaktusa i predivan kobaltno plavi paviljon. Toliko je voleo ovo mesto  da je ovde rasut i njegov pepeo.  U  Art Deco radionici, smeštena je  privatna kolekcija Islamske umetnosti u slavu ljubavi između Iv Sen Lorena i Pjera Beržea.

Marokanski dizajn

Videćete predivne tradicionalne kuće, rijade (jedna od njih je i u posedu Džegerove ćerke Džudit. No vratimo se na i veličanstveni trg Džem-el-Fna (Jamaâ El Fna).   Ovde ćemo provesti veče. Na trgu koji je svojevrsni cirkus na otvorenom,  okružen s bezbroj sukova. Malo je poznato da je ovaj trg u XIX veku bio mesto na kome su vršena smaknuća. Saladin je ovde hteo da napravi veliku džamiju. Ovdašnja Medina je pod zaštitom UNESCO-a.

  

Sve ovo vas upućuju da se zapitate: Zar ovako nešto još postoji? Ukoliko želite da vidite zmije, kobre i pitone, ili želite da ih omotate oko svog vrata, i to je moguće. One se nalaze ispod malih pletenih korpi, a za tren će vam se piton naći oko vrata, a ispred vas kobra. Naravno, nakon što uspete da se izvučete iz zmija, njihovi vlasnici će tražiti od vas da im se plati.

Danas, ovde se svaki dan ponavljaju čudesni prizori gutača vatre, gatare, fakiri s zmijama, akrobate, svirači, vračevi, ali i tezge na kojima se prodaju čaj žen-šen, dinstani puževi, guste čorbe, pa čak i kuvane ovčije glave. Ovde se i dan danas čitaju priče i usmeno prenose vesti, kao da radio, televizija i Internet ne postoje, a videćete i bezbroj drugih događaja koji će vas zadiviti. Nadrilekari leče sve od posekotine, preko preloma do ljubavnih jada.

Ovde su i junaci popularne španske serije "Seranovi" tražili Giljea koji je bezbrižno hvatao ritam  na trgu Džama el Fna. Brojni prodavaci ručnih radova, razni trgovci, izrađivači tepiha i tapiserija, zabavljači, žongleri i najneobičniji izvođači nalaze se baš tu. Svake večeri tu vlada odlična festivalska atmosfera. Tu se nalaze i brojni štandovi sa svežim voćem koje će vam odmah servirati na trgu, ili se možete osvežiti sokom od ceđene pomorandže. Prilikom kupovine bilo kojeg predmeta, ukrasa, nakita, tepiha, obavezno je cenkanje kao i svugde u svetu na arapskim tržnicama.

U okolnim sukovima može se kupiti zaista sve, od odeće i obuće (naravno, u arapskom stilu), predivnog nakita, ukrasnih prekrivača i tepiha pa sve do odličnih keramičkih posuda, ukrasnih tanjira i nezaobilaznih začina. Možda niste znali, ali na marokanskim tržnicama u poznatim "kućama začina" možete pronaći apsolutno sve dodatke hrani koji postoje na svetu, i to u njihovim izvornim oblicima.

 Kraljevina 1001 začina

Smeštamo se u hotel "Le Berbere Palace" (+212 44 88 31 05). Mlađi putnici nisu dorasli zadatku, ali su zato australijski veterali prihvatili da mi prave društvo na prelepom bazenu. Brazilske lepotice su se spremale za ludi večernji provod, a nervozni Čileanac, koga smo odmah prozvali Eskobar i dodelili mu ulogu narko-bosa ih je u tome uspešno ometao. Bio je ovde i Hičkokov "Čovek koji se previše znao"!

Noć pokriva Marakeš i mi unajmljujemo lokalnog vodiča, koji nam se predstavio pod imenom Hasan Kus-Kus (00212 6 55 13 23 64. hassancouscous@yahoo.com). Isluženim kombijem, ali s puno duha proveo nas je turom "Marrakech by NIght".Moguće je ovu turu obići i u kočijama.

Marakeš je poznat i po odličnim hotelima, možda i najboljim u celom Maroku, a neki od najpoznatijih su La Mamounija, koji je potpuno preuređen po idejama dizajnera Žaka Garsije, i Amanjena s vrhunskim smeštajem u 32 apartmana. Dupla ulazna vrata otvara vam posluga obučena u unoforme Legije stranaca i nacionalnu nošnju. Onima koji ne žele da budu u ogomnim hotelima svakako se preporučuju manji hoteli koji su u stvari preuređene palate (rijadi); njih možete naći i unutar samih zidina Medine.Obilazimo predivne bulevare, prolazimo pored zgrade Opere i nove železničke stanice. A onda smo ogladneli...

Osim jagnjećeg đuveča (tajines), i jake čorbe harira obavezno probajte pastilla, pitu s golubijim mesom i cimetom, koja je specijalitet glavne konkurencije Marakešu, grada Fesa. Kompletan tradicionalni ručak miriše na šafran, korijander i džumbir. Možete ga pronaći već za oko desetak evra (za dve  osobe). Probajte i lokalna vina Valpierre Blanc, Girs de Boulaouane, Oustalet rosé, Cabernet Président, Beauvallon. Uveče možete jesti hranu koja se prodaje na kioscima na trgu Djemaa el-Fna, ili, još bolje, večerajte u nekom restoranu koji ima terasu s pogledom trg. Café des Epices (cafedesepices.net) na trgu Place Rahba Lakdima je odlično mesto za sok ili čaj, sa baštom na krovu s kojeg se pruža pogled na prometnu pijacu. Ovaj kafe ima i podružnicu Terrasse des Epices (terrassedesepices.com) koja se teško nalazi, tako da budite sigurni da ste poneli mapu. Naći ćete je se u suku Cherifa,- to je fanki restoran na krovnoj terasi, sa spektakularnim pogledom na planinu Atlas. Dobar restoran je i Comptoir Darna. Nalazi se u centru grada, nudi odličnu hranu u predivnom marokanskom ambijentu i ima fenomenalan šou s trbušnim plesačicama, koje na glavama imaju svećnjake sa zapaljenim svećama. Neverovatno je koliko novca te prelepe devojke zarade, jer gosti neštedimice guraju marokanske novčanice u njihovu oskudnu odeću. Hrana, servis, vinska lista, ambijent, jednostavno to ne smete propustiti. Restoran Les Prémices, koji služi ukusne pileće tažin ili kus-kus, i to po prilično razumnim cenama. Ako ostajete u Marakešu više dana, preporuku zaslužuje i restoran Bo Zin. Posebnost ovog restorana je divan vrt ; kombinacija malog jezera, egzotičnog vrta i peska. Vrtom dominiraju palme, kaktusi, baklje i vatra, a oko tih stolova za večeru nalaze se "baldahini" s "foteljama" za izležavanje.

Svaki vodič će vam preporučiti i odlazak na šou u Chez Ali, koji je udaljen od centra grada oko 20 minuta vožnje taksijem. Ogroman prostor sastoji se od peščanog terena (veličine otprilike jednog fudbalskog igrališta), a oko njega se nalaze šatori (nisu na pesku), u kojima su stolovi za večeru. Po dolasku vas dočekuju muzičari i plesači iz svih krajeva Maroka, koji tokom večere obilaze sve šatore i stolove i plešu i pevaju. Nakon večere, oko 23 sata, svi gosti se premeštaju oko terena, gde počinje šou. Ratnici na konjima izvode bravure, zatim nastupaju svirači i plesači, a na kraju trbušna plesačica. Posle nje ratnici ispaljuju počasne plotune iz kubura, a šou se završava vatrometom. Veoma zanimljivo i sve u tipičnom arapskom stilu.

Posle obilne hrane prijaće vam odmor u nekom od hamama. Najluksuzniji su u Marakašu La Mamouna,  a u Fesu Hammams  u Palais Jamai  i najstariji Hammam Kantarte Bourous (samo za muškarce, Rue ech Cherabliyin). Pored tuširanja, uživanja u turskom kupatilu i pilinga, na usluzi vam je i profesionalni maser koji će "svaku koščicu dovesti na svoje mesto". Postoje zasebni  hamami za žene i muškarce ili im je, u istom, pristup dozvoljen u različitim terminima. Ponesite kupaći kostim iako bi trebalo bi da na ulazu dobijete kiis (platno koje opašete oko struka), hazru (kamen s piling funcijom), sabon bildi (sapun od maslina) i peškir. Sve ovo možete nabaviti i na suku. Svlačite se okrenuti prema zidu. Žene ne bi trebalo da se iznenade činjenicom da Arapkinje upražnjavaju brazilsku depilaciju. Posle bogovskog tretmana sedite i uživajte u čaj od nane i nargilama.

Ako želite pravi original marokanski đuveč kupastu keramičku posudu, koji lokalci zovu tajines (tažin), idite u prodavnicu pod nazivom Herman. Nalazi se u ulici Rue Moulay Ismail i prodaje najbolje tepsije u zemlji. One koje se prave u obalskom gradu Salé.

Raznovrstan izbor odličnih maslina naći ćete u savršenom malom suku odmah pored trga Džema El-Fna. Mesto gde se služe dobra klasična marokanska jela je Al Fassia u ulici Boulevard Zerktouni, 55 (00 212 24 434060; alfassia.com).

Zvukovi ove pijace u kombinaciji s molitvom s minareta (Alah Akbar!)  korišćeni su i za razne muzičke kompozicije. Nakon dnevne gužve, trg se polako prazni i svi se spremaju za veče, koje ovom gradu daje veličanstvenu mističnu notu. Pošto se popale ulična svetla, izlaze lokalni Marokanci, opet na trg Džema El-Fna. Odeveni u svečane odore lagano uživaju na improvizovanim soframa, gde opušteno jedu kus-kus s komadima kukuruzne pite iz plehanih sudova, prizor koji danas svakome sigurno deluje vanvremenski, ali to je deo tradicije.

Sam grad predstavlja čudan spoj evropskog duha i marokansko-berbersko-nomadskog mentaliteta. Tu se sve češće održavaju zabave s gostujućim DJ-evima, najčešće iz Francuske. Tada grad postaje velika diskoteka koja nema radno vreme. Noć u ovom gradu je zaista fascinantna; može se videti sve ono o čemu smo slušali u pričama iz arapske mitologije. Žongliranje užarenim kuglama, ples i muzika u pratnji majmuna, dok kraj vas prolaze prelepe Marokanke dugih crnih kosa, obasjane sjajem zvezda s kristalno čistog noćnog neba, odvešće vas u neki drugi svet, u neko drugo vreme.

Što se tiče njegovih stanovnika, posebno onih iz sveta džet-seta, Marakeš je mondensko mesto. Razgledajte luksuzni petozvezdični hotel Hótel la Mamouna, jedan od 20 top-hotela u svetu.

Kuće koje su u vlasništvu svetskih bogataša mogu se iznajmiti kada njihovi poznati vlasnici nisu tu. Svaka od tih predivnih kuća je malo arhitektonsko čudo; i vi možete uživati u njima, naravno, ako imate novca. Običaj je da se ispred tih kuća pale fenjeri koji gore do zore kada se u njima nalaze gosti, a ako nema gostiju, fenjeri se gase oko ponoći. Ugledniji stanovnici Marakeša, njihovi gosti i prijatelji preko vikenda odlaze u svoje vile, koje se u Maroku nazivaju ville nouvelle (pojam koji se koristi za sve novoizgrađene vile i vikendice). Bez obzira na sve, ovaj grad nije namenjen samo onima dubljeg džepa. U Marakešu postoji i nekoliko palata koje su preuređene u hostele, tako da ovaj grad možete posetiti i s rancem na leđima.

Noć je vreme koje ovom gradu daje nestvarnu notu i sve u njemu čini mističnim. Igre senki na velikom gradskom trgu koje se razvejavaju u dimu nargila i naglo nestaju na afričkom zvezadanom nebu ostaće vam u sećanju, a vi svakako nikada više nećete biti isti posle posete ovom gradu. Scena koliko nestvarna, toliko i tipična za ovaj svet, koji kao da je i dalje u nekom drugom vremenu, u nekom drugom prostoru. Marakeš, čuveni trg Đemna El Fna na kojem možete uživati u svemu. Od jeftinog sveže ceđenog soka od pomorandži koji košta samo 2 dihrama po čaši do marokanske tradicionalne muzike koju, ako se lepo nasmejete i tutnete im 5 do 10 dirhama (pola evra, evro). Tu su i svirači s zmijama kao izašli iz crtanih filmova, pokrivene žene s rukama pokrivenim prelepim tetovažama od kane.

Proricanje sudbine je, takođe, zanimljivo ali i isplativo za proroke. Ovde ćete lako pronaći i restorančiće, gde za vrlo malo para, možete pojesti sve što poželite počev od tradicionalne marokanske kuhinje, do morske hrane. Najveće zadovoljstvo u Marakešu je tumaranje po drevnim sukovima u kojima s trgovcima pijete čaj od nane i ležerno se cenjkate oko kaftana ili tepiha, istovremeno posmatrajući zanatlije na delu. Nekonvencijalne predmete kao što su stvari napravljene od recikliranih automobilskih ili biciklističkih guma naći ćete na južnom kraju ulice Rue Riad Zitoun el Kedim. I tako zidine Marakaša polako nestaju u sumraku. Zato iskoristite priliku i izgubite se u nekom suku!

Arapska noć

Noćni život u Marakešu je iznenađujuće sofisticiran. Najpoznatiji je klub Paša (Bd. Mohamed VI, 00 212 524 388400; pachamarrakech.com) čije je glavno sedište na Ibici. Ovaj u Marakešu se nalazi južno od grada, kod Aguedala. Popili smo po koktelčić u Roze baru ovog kluba, očekujući da počne program u čuvenoj diskoteci koja može da primi preko dve hiljade posetilaca. Stranci ulaze besplatno, a Marokanci će za ulazak u ovaj plesni raj morati da zavuku ruku u džep (15-30 €). Ko se pregreje, na raspolaganju je i veliki bazen.

Ako želite da izađete negde u centru, probajte Diamant Noir, koji je smešten u hotelu Le Marrakech, u ulici Rue Oum er Bia. To je nepretenciozni lokal gde se pušta disko zvuk kombinovan sa alžirskom muzikom Rai.

U Marakešu ima toliko zanimljivih stvari da se vidi i doživi da se sve ne može obići za dva-tri dana. Marakeš je skup zbog mnogobrojnih nadobudnih Evropljana, koji ovde dolaze da uživaju u čarima noćnog života Maroka. Ono što je karakteristično za ovaj grad, a zajedničko je za sve arapske gradove, jeste to da u njemu nema puno kafića i restorana; većina njih nalazi se u skrovitim delovima grada i treba ih pronaći, a u onim poznatijim potrebna je i rezervacija. Marakaš možete razgledati i iz balona (Ciel d'Afrique, Rue Mauritanie 15, trl: 5 24 43 28 43).

Juna 2010. godine u Medini (starom gradu) Marakeša otvoren je kompleks Royal Mansoar Marrakecht na 3,5 hektara, s lepim parkom i 53 riada (gradskih kuća, trospratne-prizemlje-nivo za odmor, sprat-spavaće sobe, a na krovu- bazen i terasa) okružen velikim zidovima. U okviru kompleksa je i marokanski i francuski restoran i spa centar .

A što se kupovine suvenira tiče, ako ne želite da se smarate s dugotrajnim i mukotrpnim pregovorima s nezajažljivim trgovcima, na usluzi stoji prodavnica Ets. Bouchaib u Medini (7, Derb Baissi Rue de la Kasbah). Urađena u stilu evropskih tržnih centara, na površini od 16 hiljada kvadratnih metara, gde ono što vam se svidi i čiju cenu vidite , stavljate u korpu i plaćate na kasi (karticama ili gotovinom.)

Arapski_jezik.doc

-nastaviće se-