Wine Route of Serbia III: Jesen stiže lozo moja

Usnuo sam te noći čudan san. Ukazale su mi se devojke dugih kosa, koje su pevale poput slavuja, dok su gnječile zrele plodove grožđa. Behu obučene u bele haljine od grubog platna, iz kojih bi se, tek na trenutak, oslobodila preplanula butina ili otkrile bele grudi. Iz slatkih snova probudila me je melodija mobilnog telefona. Glen Stefan, me je pitala šta više čekam. Bilo je vreme da se spremam. Voz “Romantika” će nas danas, u subotu 27. oktobra, prevesti do Smedereva, na manifestaciju poznatu od imenom “Smederevska jesen”.

Posle smrti Stefana Lazarevića, despot Đurđ Branković nije mogao da ostane u Beogradu, koji su zauzeli Mađari. Stoga je novu prestonicu sagradio u Smederevu. Birajući mesto za tvrđavu rukovodio se udaljenošću od Turaka, a Dunav i granica s Ugarskom su bile prednost. Utvrđenje je sagrađeno kao “vodeni grad”, opkoljen Dunavom i Jezavom, a sa treće strane je prokopan širok rov sa vodom. Kako tvrdi Aleksandar Deroko u knjizi „Srednjovekovni gradovi na Dunavu“ radovi su završeni do 1430. godine. Radove je nadgledao Vizantinac Kantakuzen, brat Đurđeve žene Jerine. Teški nameti, dugogodišnji iscrpljujući rad na zidanju grada, ostavili su tragove u narodnom sećanju, pa su Jerinu prokleli, smatrajući je odgovornom za izgradnja grada. Tek da se zna da kletve nisu izum srpske novokomponovane političke scene, ako je to za ikaku utehu. Grad predstavlja umanjenu repliku carigradskog utvrđenja.

Mapa smederevske tvrđave:

1. Donžon kula
2. Jerinina kula
3. Kula sa natpisom
4-25. Gradske kule
26. Dvorana
27. Dunavska kapija III
28. Kapija malog grada
29. Most pred Malim gradom
30. Palata
31. Ostaci amama
32. Kapija za lađe33. Barjak kula
34. Varoška kapija I
35. Ulazna kapija
36. Varoška kapija II
37. Kula sa turskim natpisom
38. Dunavska kapija IV
39. Vodena kula
40. Jezavska kapija
41. Pravougaona kula
42. Dunavska kapija II
43. Dunavska kapija I

Površina malog i Velikog grada, po merenjima izvršenim 1975. godine iznosi preko 11 hektara. Tvrđava se smestila između desne obale Dunava i ušća Jezave, a po obliku čini nepravilni trougao. Strana paralelna sa Dunavom je dužine 550 metara, a ona sa Jezavom 400, a treća, ona prema varoši 502 metara. Prestona dvorana, koja se nalazi na dunavskoj strani, spada u najreprezentativnije primere srpskog srednjevekovnog graditeljstva. Na njoj se nalaze bifore, četiri velika dvodelna prozora isklesana u kamenu s gotskim i romanskim lukovima. Ovde su se nalazile despotove lične prostorije kao i sala za prijeme. U ovoj sali potpisan je čuveni trgovački ugovor između Venecije i Despotovine. Donžon kula je, sa zidovima debelim preko 4 metra, bila poslednja tačka odbrane. Ovaj kolos srpske vojne arhitekture, delovao je, na prvi pogled, neosvojivo. No burna zbivanja na svetskoj sceni, srpska nesloga i snažno tursko nadiranje, ubrzali su pad Smedereva (1459. godine).

I kao da su likovi iz istorije oživeli, odeveni u srednjevekovne kostime od brokata i pliša, izvezene srmom i opletene gajtanima od sirovog lana, pred nama su se pojavili poslednji srpski srednjevekovni vladar Đurađ Branković i njegova žena Jerina. Na pristojnoj udaljenosti sledili su ih Karađorđe, Miloš i Mihailo Obrenović. I dok kiša dosadno rominja, pokušavajući, uzaludno, da nam pokvari raspoloženje nailazimo na vatromet boja oličen u mnogobrojnim plodovima jeseni. Anegdota kaže da je dolazeći u Smederevo pokojni jugoslovenski doživotni predsenik upitao šta u tome kraju uspeva. Pogrešno shvaćen odgovor odredio je industrijsku budućnost ovog grada. Ali vratimo se tom divnom plodu vinove loze kome se Šarl Bodler iskreno divio:

„Duboke radosti vina, ko vas nije spoznao? 
Ko god da je morao da umiri grižu savesti, da potakne uspomene ili utoli bol, da sagradi kule u vazduhu, svi oni su prizivali vas, tajanstvene bogove skrivene u lozinim vlaknima. “

Obišli smo i Karađorđev dud, pod kojim je 8. novembra 1805. godine vožd Prvog srpskog ustanka, u prisustvu srpskih starešina i ustanika od turskog zapovednika primio ključeve Smederevske tvrđave. Pri tome su Turci ostavili Srbima topove i municiju, a Karađorđe im zauzvrat, dozvoljava da grad napuste sa ličnim naouružanjem. Vožd Smederevo proglašava za srpsku presti grad. Za vreme prvog svetskog rata, Austrijanaca žestoko bombarduju grad. Bolja sreća ga ne služi ni za vreme drugog svetskog rata, kada doživljava novo razaranje, pošto skladište municije, smešteno u njemu, eksplodira. Kao da to sve nije dovoljno, pred kraj rata, engleski bombarderi nastavljaju nedovršeni posao uništavanja utvrđenja. Tako da se danas Smederevski grad nalazi u dosta zapuštenom stanju.

U Tvrđavi, na dvoru despota Brankovića, vitezovi „Svibora“ dočarali su viteški turnir, bacanje kamena i jabuke na kulu. Kazani i zemljani ćupovi, u kojima se pripremala stara jela, ipak su najbolje napali naša napaćena čula, a da budemo iskreni, nismo se ni mnogo opirali. Bilo je tu pečenja raznih vrsta i bogata ponuda roštilja. I dušu je bila zadovoljena duhovnom hranom oličenom u nastupima kulturno-umetničkih društava, folklornih asambala, koncertima duhovne muzike, izložbama knjiga i predmetima narodnog stvaralaštva (tkanja, vez, ikone, pokladne maske).I dok nas voz polako vraća u sadašnju prestonicu Srbije jesen u meni tuguje, zašto sanjam loze vinske…